Narodna banka Srbije (NBS) nedavno je objavila analizu koja ukazuje na značajnu prednost dinarske štednje nad deviznom u proteklom periodu. Ova informacija predstavlja ključni faktor za građane Srbije pri donošenju odluka o štednji.
Rast dinarske štednje u Srbiji
Dinarska štednja u Srbiji beleži impresivan rast, što je rezultat povoljnih makroekonomskih uslova i stabilnosti domaće valute. Prema podacima NBS, u proteklih godinu dana, dinarska štednja je porasla za približno 53,6 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od gotovo 48%. Ovaj rast je doveo do rekordnog nivoa dinarske štednje od oko 165,6 milijardi dinara.
Ključni faktori koji su doprineli ovom trendu uključuju:
- Očuvanu finansijsku stabilnost
- Relativnu stabilnost kursa dinara prema evru
- Više kamatne stope na dinarsku štednju u poređenju sa deviznom
- Poreske olakšice za prihode od kamata na dinarsku štednju
Komparativna analiza dinarske i devizne štednje
NBS je sprovela detaljnu analizu isplativosti dinarske i devizne štednje za period od juna 2012. do juna 2024. godine. Rezultati su nedvosmisleno pokazali da je štednja u dinarima bila profitabilnija opcija, kako na kraći, tako i na duži rok.
Evo nekoliko ključnih nalaza analize:
- Štediša koji bi uložio 100.000 dinara u dinarsku štednju na početku posmatranog perioda, do juna 2024. godine bi ostvario približno 53.500 dinara (oko 460 evra) više u odnosu na štedišu koji bi isti iznos uložio u deviznu štednju.
- Dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija u gotovo svim posmatranim godišnjim periodima (preko 98% slučajeva).
- Kratkoročna dinarska štednja (na tri meseca) pokazala se profitabilnijom u više od 90% posmatranih tromesečnih perioda.
- Dugoročna dinarska štednja (na dve godine) bila je isplativija u apsolutno svim posmatranim dvogodišnjim periodima.
Faktori koji utiču na isplativost dinarske štednje
Nekoliko ključnih faktora doprinosi većoj isplativosti dinarske štednje:
- Više kamatne stope: Banke generalno nude atraktivnije kamatne stope na štednju u dinarima u poređenju sa štednjom u evrima.
- Poreske olakšice: Prihodi od kamata na dinarsku štednju nisu oporezovani, dok se na prihode od devizne štednje primenjuje porez od 15%.
- Makroekonomska stabilnost: Očuvana ekonomska stabilnost i relativno stabilan kurs dinara prema evru smanjuju rizik gubitka vrednosti domaće valute.
Rast devizne štednje uprkos manjoj isplativosti
Iako se dinarska štednja pokazala isplativijom, važno je napomenuti da je i devizna štednja zabeležila značajan rast. U periodu od juna 2012. do juna 2024. godine, devizna štednja je gotovo udvostručena, povećavši se sa približno 7,9 milijardi evra na oko 15 milijardi evra.
Ovaj trend ukazuje na to da mnogi građani Srbije i dalje preferiraju štednju u stranoj valuti, verovatno zbog percepcije veće sigurnosti ili navike. Međutim, podaci NBS jasno pokazuju da bi preusmeravanje na dinarsku štednju moglo doneti značajne finansijske koristi.
Implikacije za budućnost štednje u Srbiji
Rezultati ove analize mogu imati značajne implikacije za buduće trendove štednje u Srbiji. Moguće je očekivati da će sve više građana razmotriti prelazak na dinarsku štednju, posebno ako se nastavi trend veće isplativosti.
Narodna banka Srbije nastavlja da promoviše dinarsku štednju kao sigurnu i profitabilnu opciju za građane. Ova strategija je deo širih napora za jačanje poverenja u domaću valutu i smanjenje tzv. "evroizacije" srpske ekonomije.
U zaključku, dinarska štednja se pokazala kao izuzetno atraktivna opcija za srpske štediše u proteklom periodu. Kombinacija viših kamatnih stopa, poreskih olakšica i makroekonomske stabilnosti čini je isplativijom od devizne štednje. Ipak, građani bi trebalo da pažljivo razmotre svoje lične finansijske ciljeve i okolnosti pre donošenja odluke o obliku štednje.