U poslednjoj deceniji, Evropska unija beleži značajan napredak u smanjenju digitalnog jaza između urbanih i ruralnih područja. Međutim, uprkos poboljšanjima, razlike u pristupu internetu i korišćenju digitalnih tehnologija i dalje postoje.
Pristup internetu u različitim sredinama
Prema najnovijim podacima Eurostata, evropske kancelarije za statistiku, u 2023. godini zabeležene su značajne razlike u pristupu internetu između gradova, predgrađa i ruralnih područja EU. Približno 95% domaćinstava u gradovima imalo je pristup internetu, dok je taj procenat u predgrađima bio oko 93%, a u ruralnim područjima oko 91%.
Ovi podaci ukazuju na postojan trend smanjenja digitalnog jaza u poslednjih deset godina. Naime, 2013. godine razlika u pristupu internetu između gradova i ruralnih područja iznosila je skoro 10 procentnih poena. Međutim, ova razlika se postepeno smanjivala, dostižući 4,4 procentna poena u 2023. godini.
Upotreba različitih uređaja za pristup internetu
Istraživanje je takođe otkrilo zanimljive podatke o upotrebi različitih uređaja za pristup internetu. Pametni telefoni su se pokazali kao najpopularniji uređaj za pristup internetu u svim sredinama, ali sa primetnim razlikama:
- U gradovima: približno 89% ljudi koristilo je pametne telefone za pristup internetu
- U predgrađima: oko 86% ljudi
- U ruralnim područjima: otprilike 82% ljudi
Slične razlike su primećene i kod upotrebe laptopova i tableta. U gradovima je oko 60% ljudi koristilo laptopove za pristup internetu, dok je taj procenat u predgrađima bio oko 52%, a u ruralnim područjima približno 49%. Što se tiče tableta, približno 33% ljudi u gradovima ih je koristilo za pristup internetu, u poređenju sa 31% u predgrađima i 25% u ruralnim područjima.
Online aktivnosti i digitalne veštine
Istraživanje je takođe pokazalo značajne razlike u angažovanju u online aktivnostima između urbanih i ruralnih sredina. Na primer:
- Slanje i primanje e-pošte: Približno 83% ljudi u gradovima koristilo je internet u ove svrhe, u poređenju sa 78% u predgrađima i 72% u ruralnim područjima.
- Čitanje online vesti: Oko 70% ljudi u gradovima čitalo je vesti online, naspram 59% u ruralnim oblastima.
- Online bankarstvo: Približno 69% ljudi u gradovima koristilo je internet za bankarstvo, u poređenju sa 58% u ruralnim oblastima.
Ove razlike ukazuju na potrebu za kontinuiranim ulaganjem u digitalnu infrastrukturu i edukaciju u ruralnim područjima. Digitalne veštine postaju sve važnije u modernom društvu, a njihov nedostatak može dovesti do ekonomske i socijalne marginalizacije.
Implikacije digitalnog jaza
Iako se digitalni jaz između urbanih i ruralnih područja smanjuje, njegove implikacije i dalje su značajne. Razlike u pristupu internetu i digitalnim veštinama mogu uticati na obrazovne i profesionalne mogućnosti, pristup informacijama i javnim uslugama, kao i na ekonomski razvoj ruralnih područja.
Evropska unija prepoznaje važnost smanjenja ovog jaza i aktivno radi na inicijativama za poboljšanje digitalne povezanosti i veština u svim regijama. Ovo uključuje investicije u širokopojasnu infrastrukturu, programe digitalnog opismenjavanja i podsticaje za razvoj digitalnih usluga u ruralnim područjima.
Uprkos napretku, važno je nastaviti sa naporima za smanjenje digitalnog jaza i osigurati da svi građani EU, bez obzira na njihovu lokaciju, imaju jednake mogućnosti u digitalnom dobu. Ovo će zahtevati kontinuiranu saradnju između vlada, privatnog sektora i lokalnih zajednica.
U zaključku, iako se digitalni jaz u EU smanjuje, i dalje postoje značajne razlike u pristupu internetu i digitalnim veštinama između urbanih i ruralnih područja. Prevazilaženje ovih razlika ostaje ključni izazov za postizanje digitalne inkluzije i ravnomernijeg ekonomskog razvoja širom Evropske unije.