U eri digitalne transformacije, rad preko digitalnih platformi postaje sve zastupljeniji oblik zapošljavanja, posebno u Srbiji i zemljama Evropske unije. Ovaj fenomen, poznat kao "gig ekonomija", donosi nove mogućnosti, ali i izazove za radnike i tržište rada.
Rast digitalnih platformi u Evropskoj uniji
Prema najnovijim podacima Eurostata, tokom 2022. godine, približno tri procenta stanovništva EU starosti od 15 do 64 godine radilo je preko digitalnih platformi najmanje jedan sat u prethodnih 12 meseci. Ovo pilot istraživanje, sprovedeno u 16 zemalja EU i jednoj zemlji EFTA, deo je šire Ankete o radnoj snazi Evropske unije.
Interesantno je primetiti da su visokoobrazovani pojedinci činili najveći deo radne snage na digitalnim platformama, sa učešćem od oko 4,3 procenta. Nasuprot tome, osobe sa nižim srednjim obrazovanjem činile su samo 1,8 procenta ove radne snage. Statistika takođe ukazuje na rodnu neravnotežu u ovom sektoru, sa 3,2 procenta muškaraca naspram 2,8 procenta žena angažovanih na platformama.
Izazovi i nesigurnosti gig ekonomije
Uprkos rastućoj popularnosti, rad na digitalnim platformama nosi sa sobom značajne rizike i nesigurnosti. Zabrinjavajući podaci pokazuju da je u 2022. godini više od polovine radnika na ovim platformama bilo bez adekvatne zaštite u slučaju nezaposlenosti (62,4%), bolesti (56,3%) ili povreda na radu (54,2%). Ove cifre naglašavaju potrebu za boljom regulacijom i zaštitom prava radnika u gig ekonomiji.
Savez samostalnih sindikata Srbije upozorio je na ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju nestandardni radnici, posebno oni koji rade preko digitalnih platformi za strane klijente. Ovi radnici često nemaju ugovore o radu, garantovane zarade ili pristojne uslove rada, a suočavaju se i sa ograničenim pristupom zdravstvenom i socijalnom osiguranju, penzijama i mnogim drugim pravima koja uživaju radnici u tradicionalnim oblicima zaposlenja.
Srbija kao lider u gig ekonomiji
U kontekstu Srbije, rad preko digitalnih platformi doživeo je izuzetan rast tokom prethodne decenije. Prema Online Labour Index-u (OLI) iz 2018. godine, Srbija se pozicionirala među pet vodećih evropskih država po ovom vidu poslovanja, zauzimajući impresivno deseto mesto na globalnom nivou. Najnoviji podaci iz 2021. godine pokazuju da Srbija ima približno 162 frilensera na 100.000 stanovnika, što je svrstava među lidere u regionu.
Platforma Gigmetar pruža detaljniji uvid u raspodelu srpskih gig radnika po platformama. Skoro polovina (49,05%) ovih radnika zarađuje preko platforme Upwork, dok 19,72% koristi Freelancer, a 31,22% se oslanja na Guru platformu. Ovi podaci ilustruju raznolikost digitalnih platformi koje srpski frilenseri koriste za pronalaženje posla i ostvarivanje prihoda.
Regionalno poređenje i specijalizacije
U regionalnom kontekstu, Severna Makedonija prednjači sa impresivnih 249 gig radnika na 100.000 stanovnika, što je za 87 više od drugoplasiranje Srbije. Ova statistika čini Severnu Makedoniju pravim "hotspot-om" za gig ekonomiju u regionu. Zanimljivo je da je broj gig radnika u Severnoj Makedoniji gotovo desetostruko veći nego u Mađarskoj, koja se nalazi na začelju liste sa samo 25 radnika na 100.000 stanovnika.
Srpski gig radnici najčešće se specijalizuju u oblastima multimedije i kreativnih usluga, što uključuje grafički dizajn, video produkciju i animaciju. Sledeće po popularnosti su oblasti unosa podataka i administrativnih poslova, koje zahtevaju preciznost i dobro poznavanje office alata. Značajan broj srpskih frilensera bavi se i pisanjem i prevođenjem, pružajući usluge na različitim jezicima i za raznovrsne industrije.
Cene rada i konkurentnost
Prema podacima Centra za istraživanje javnih politika iz 2021. godine, prosečna cena rada srpskih gig radnika iznosila je 20 dolara po satu. Ova cifra pozicionira Srbiju u srednji cenovni rang u regionu, između Hrvatske, gde je prosečna cena rada bila najviša sa 24 dolara po satu, i Severne Makedonije, gde je sat rada koštao 16,05 dolara. Ova cena rada odražava konkurentnost srpskih frilensera na globalnom tržištu, nudeći kvalitetne usluge po pristupačnim cenama.
U zaključku, digitalne platforme i gig ekonomija predstavljaju značajan i rastući segment tržišta rada u Srbiji i širom Evrope. Dok ovaj trend otvara nove mogućnosti za fleksibilno zapošljavanje i globalnu konkurentnost, on takođe postavlja važna pitanja o radnim pravima, socijalnoj zaštiti i dugoročnoj održivosti ovog modela rada. Potrebno je pažljivo balansiranje između podsticanja inovacija i obezbeđivanja adekvatne zaštite za radnike u ovom novom digitalnom ekosistemu.