Uvođenje digitalne radne kartice u Grčkoj dovelo je do značajnih promena na tržištu rada, posebno u pogledu evidencije prekovremenog rada i zaštite prava zaposlenih. Ova inovativna mera transformiše način na koji se prati radno vreme, pružajući preciznije podatke i veću transparentnost.
Revolucija u praćenju radnog vremena
Digitalna radna kartica u Grčkoj predstavlja revolucionarni korak u praćenju radnog vremena zaposlenih. Prema rečima Pavlosa Marinakisa, zamenika grčkog premijera i portparola vlade, ova tehnologija omogućava precizniju evidenciju dolaska i odlaska radnika. Ovakav sistem ne samo da štiti prava zaposlenih, već i pruža jasniju sliku o stvarnom stanju na tržištu rada.
Marinakis je na konferenciji za novinare istakao da je porast prijavljenih prekovremenih sati rada posebno uočljiv u prvih sedam meseci 2024. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovo ukazuje na značajan uticaj digitalne kartice na transparentnost radnih praksi.
Impresivni rezultati u maloprodajnom sektoru
Posebno je zanimljiv primer samoposluga, gde je zabeležen dramatičan porast prijavljenih prekovremenih sati. Od početka primene digitalne kartice pa do kraja 2023. godine, broj prijavljenih prekovremenih sati u ovom sektoru porastao je za približno 61,2%. Ovaj podatak sugeriše da je prethodna praksa neprijavljivanja prekovremenog rada bila široko rasprostranjena, a da je nova tehnologija uspela da je značajno suzbije.
Eksploatatorska praksa nekih poslodavaca, koja je uključivala neprijavljivanje prekovremenog rada i falsifikovanje podataka, bila je glavni razlog za uvođenje digitalne radne kartice. Cilj ove mere je da se zaštite prava radnika i stvori pravedniji radni ambijent.
Postupno proširenje primene
Primena digitalne radne kartice u Grčkoj odvija se postepeno, obuhvatajući različite sektore privrede:
- Od 2022. godine: banke i veliki supermarketi
- Od 2023. godine: osiguravajuća društva, javna komunalna preduzeća i kompanije za obezbeđenje
- Od 1. jula 2024. godine: industrija i maloprodaja
Marinakis je naglasio da sektori industrije i maloprodaje zapošljavaju oko 750.000 ljudi, što ukazuje na širok obuhvat ove mere. Planirano je dalje proširenje primene na ugostiteljstvo i turizam, čime bi se broj zaposlenih koji koriste digitalnu radnu karticu povećao na približno 1,5 miliona.
Ograničenja i izazovi u primeni
Važno je napomenuti da postoje određena ograničenja u primeni digitalne radne kartice. Od 1. jula, obaveza korišćenja kartice odnosi se na industrijska preduzeća i firme u maloprodaji koje zapošljavaju više od deset ljudi. Međutim, ova mera se primenjuje samo na zaposlene koji tokom radnog vremena moraju biti fizički prisutni na radnom mestu i mogu prijaviti dolazak i odlazak.
Za zaposlene koji rade van radnog mesta, i dalje se koristi prethodno prijavljena dužina radnog vremena. Ovo predstavlja izazov u potpunoj implementaciji sistema i ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem i prilagođavanjem mere različitim oblicima rada.
Centralizovani sistem i tehnološka podrška
Podaci o radnom vremenu se slivaju u vladin centralni informatički sistem ERGANI, što omogućava sveobuhvatno praćenje i analizu radnih praksi na nacionalnom nivou. Najčešći način prijavljivanja zaposlenih na poslu je putem digitalnog individualnog QR-koda, koji se dobija preko besplatne državne aplikacije.
Ova tehnološka inovacija ne samo da olakšava praćenje radnog vremena, već i pruža vredne podatke za potencijalno unapređenje radnog zakonodavstva. Ministarstvo rada Grčke koristi informacije prikupljene putem digitalne kartice kako bi steklo realniju sliku o radnim praksama, što bi moglo poslužiti kao osnova za formulisanje poboljšanog zakona o radu.
Budući koraci i očekivani efekti
Očekuje se da će šira primena digitalne radne kartice dovesti do značajnih promena na grčkom tržištu rada. Ove promene bi mogle uključivati:
- Povećanje transparentnosti u radnim odnosima
- Smanjenje neprijavljenog rada i sive ekonomije
- Bolja zaštita prava radnika
- Preciznija statistika tržišta rada
- Osnova za unapređenje radnog zakonodavstva
Grčko iskustvo sa digitalnom radnom karticom moglo bi poslužiti kao model za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima u oblasti radnih odnosa i zaštite prava zaposlenih.
U zaključku, digitalna radna kartica se pokazala kao efikasno sredstvo za unapređenje radnih praksi u Grčkoj. Njena primena dovela je do značajnog povećanja prijavljenih prekovremenih sati, što ukazuje na pozitivan uticaj na transparentnost i zaštitu prava radnika. Dok se sistem dalje širi i usavršava, očekuje se da će imati dugoročne pozitivne efekte na grčko tržište rada i radno zakonodavstvo.