U nedavnom pravnom sporu, Delta Holding je pokrenuo postupak protiv države Srbije, tražeći značajnu finansijsku nadoknadu za štetu nastalu usled pritvaranja njihovog generalnog direktora, Miroslava Miškovića, pre više od jedne decenije. Ova tužba predstavlja prekretnicu u odnosima između privatnog sektora i državnih organa u Srbiji.
Pozadina slučaja Delta Holding protiv države Srbije
Incident koji je doveo do ove tužbe započeo je 12. decembra 2012. godine, kada je Miroslav Mišković, zajedno sa svojim sinom Markom i Milom Đuraškovićem, vlasnikom Nibens grupe, priveden pod sumnjom za zloupotrebe u poslovanju privatizovanih preduzeća za puteve. Ovaj događaj je izazvao veliku pažnju javnosti i doveo do značajnih posledica za Delta Holding.
Nakon hapšenja, Miškoviću je određen pritvor koji je produžavan u nekoliko navrata. Jedno od tih produženja potvrdio je Apelacioni sud u martu 2013. godine. Međutim, situacija se promenila 19. jula iste godine, kada je Viši sud dozvolio zamenu pritvora jemstvom, omogućavajući Miškoviću da izađe na slobodu.
Da bi obezbedili oslobađanje svog prvog čoveka, Delta Holding je, prema nalogu suda, položio jemstvo u iznosu od približno 12 miliona evra, što je u tom trenutku iznosilo oko 1,36 milijardi dinara. Ovaj potez je trebalo da osigura Miškovićevu slobodu, ali je istovremeno vezao značajna finansijska sredstva kompanije.
Pravni obrt i osporavanje zakonitosti pritvora
Situacija je poprimila neočekivani obrt u novembru 2013. godine, kada je Ustavni sud doneo presudu kojom je utvrđeno da je produženjem pritvora povređeno Miškovićevo pravo na ograničeno trajanje pritvora. Ova odluka je dodatno potvrđena 2016. godine na istom sudu, čime je postavljen temelj za buduće pravne korake Delta Holdinga.
U svojoj tužbi, Delta Holding ističe da ove dve odluke Ustavnog suda jasno ukazuju na to da je pritvor bio protivustavan i nezakonit. Shodno tome, kompanija smatra da je i mera polaganja jemstva, koja je zamenila pritvor, takođe bila neustavna i nezakonita.
Pravni proces je nastavljen donošenjem presude Višeg suda u junu 2016. godine, koju je potom potvrdio Apelacioni sud u septembru 2017. Ovom presudom, Mišković je oslobođen optužbe za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Istovremeno, ukinuta je prvostepena presuda Višeg suda u delu koji se odnosio na poresku utaju u pomaganju, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Konačno razrešenje slučaja došlo je sa presudom Apelacionog suda iz decembra 2021. godine, kojom je Mišković oslobođen svih optužbi. Ovim je, kako navodi Delta Holding, "definitivno okončan krivični postupak protiv lica Miroslava Miškovića".
Finansijski aspekti tužbe i zahtevi Delta Holdinga
Na osnovu svih navedenih sudskih odluka, Delta Holding tvrdi da nije bilo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv njihovog generalnog direktora. Štaviše, kompanija ističe da je Mišković bio neosnovano i nezakonito lišen slobode, provevši ukupno 223 dana u pritvoru.
Jedan od ključnih argumenata u tužbi je činjenica da je tokom celog trajanja krivičnog postupka, država držala jemstvo od približno 12 miliona evra. Delta Holding smatra da je ovaj novac mogao biti upotrebljen za poslovanje i razvoj kompanije, umesto što je stajao neiskorišćen na posebnom namenskom računu od marta 2013. do maja 2022. godine.
Kompanija sada zahteva isplatu iznosa na ime zateznih kamata, koji je zbog dužine perioda u kojem je jemstvo zadržano, narastao na sumu veću od samog jemstva. Konkretno, Delta Holding potražuje oko 1,46 milijardi dinara na ime zateznih kamata.
Pored toga, zbog kursnih razlika, Delta Holding traži od države dodatnih 390.651,44 evra. Ova suma predstavlja razliku nastalu tokom devetogodišnjeg perioda držanja jemstva, s obzirom na to da je država 2022. godine vratila položeni novac po kursu iz 2013, a ne po aktuelnom kursu iz 2022. godine.
Pravni koraci i trenutni status tužbe
Pre podnošenja tužbe, Delta Holding je u februaru 2023. godine uputio predlog za mirno rešenje spora Državnom pravobranilaštvu, koje zastupa državu Srbiju. Međutim, kako navodi kompanija, na ovaj predlog nije dobijen nikakav odgovor, što je rezultiralo podnošenjem formalne tužbe.
Iako je tužba zvanično podneta u julu 2023. godine, pripremno ročište je održano tek u maju 2024. godine, što ukazuje na složenost i osetljivost ovog slučaja. Ročište za glavnu raspravu zakazano je za 4. novembar 2024. godine, kada se očekuje detaljno razmatranje svih aspekata tužbe.
Ovaj slučaj privlači značajnu pažnju javnosti i poslovne zajednice u Srbiji, jer postavlja važna pitanja o odgovornosti države u slučajevima kada se pokaže da su pravosudne odluke bile neustavne ili nezakonite. Ishod ovog spora mogao bi imati dalekosežne posledice na odnose između privrede i države, kao i na praksu određivanja pritvora u budućim slučajevima.
U zaključku, tužba Delta Holdinga protiv države Srbije predstavlja značajan pravni presedan koji će nesumnjivo uticati na buduće slučajeve sličnog tipa. Dok kompanija traži pravdu i finansijsku nadoknadu za pretrpljenu štetu, ovaj slučaj otvara širu debatu o odgovornosti državnih organa i zaštiti prava privrednih subjekata u Srbiji.