U Srbiji se trenutno suočavamo sa značajnim nedostatkom kvalifikovanih radnika u zanatskim zanimanjima, što dovodi do povećanja plata i poboljšanja uslova rada za majstore. Ova situacija ima dalekosežne posledice na tržište rada i obrazovni sistem.
Rastući deficit zanatskih zanimanja u Srbiji
Oglasi za posao u Srbiji prepuni su ponuda za zavarivače, bravare, automehaničare i vodoinstlatere. Poslodavci, u nastojanju da privuku radnike, nude sve povoljnije uslove rada i plate koje premašuju 125.000 dinara. Međutim, uprkos ovim primamljivim ponudama, broj kvalifikovanih majstora i dalje je nedovoljan da zadovolji trenutnu potražnju na tržištu rada.
Prema izveštaju novosadskog Dnevnika, deficit zanatskih radnika doveo je do dugih perioda čekanja na popravke. Situacija je toliko kritična da neki kvalifikovani radnici nemaju vremena ni da se prijave na tržište rada, jer su već preopterećeni postojećim poslovima. Ova situacija će verovatno potrajati još neko vreme, ali postoje i ohrabrujući znaci promene.
Promene u obrazovnom sistemu kao odgovor na deficit
Vladimir Gavranić, direktor Srednje mašinske škole u Novom Sadu, ističe da je ove godine u prvi razred upisano više od 300 učenika, a da je bilo još slobodnih mesta, i ona bi bila popunjena. Ovo predstavlja značajan pomak u odnosu na prethodne godine, kada su klupe u školama koje obrazuju zanatski kadar često bile poluprazne.
Gavranić primećuje da se "nešto menja" i da već dve godine uzastopno raste interesovanje mladih za upis u ovu novosadsku školu, posebno za zanatska zanimanja u okviru dualnog obrazovanja. Ovo je ohrabrujući trend koji bi mogao pomoći u rešavanju problema deficita radne snage u budućnosti.
Dualno obrazovanje kao ključ rešenja
Promene u okviru dualnog obrazovanja donele su značajne prednosti kako za učenike, tako i za poslodavce. Poslodavci sada mogu da konkurišu za subvencije za novac koji pripada učenicima koji odlaze na praksu, u iznosu od približno 70% najniže zarade. S druge strane, škole mogu od KDO da potražuju do 5.000 dinara po đaku za obrazovne profile deficitarnih zanimanja, kojih trenutno ima 28.
Gavranić ističe da je trend da sva privredno orijentisana zanimanja pređu u sistem dualnog obrazovanja. Njegova škola je spremna za ovaj prelazak, jer već sarađuje sa oko 40 kompanija u okviru dualnog obrazovanja, a ukupno sarađuju sa približno 100 kompanija u kojima se odvija praksa za đake na svim smerovima.
Perspektive i izazovi za budućnost
Iako je situacija sa deficitom zanatskih zanimanja i dalje izazovna, postoje znaci poboljšanja. Povećano interesovanje mladih za zanatska zanimanja, zajedno sa unapređenjima u sistemu dualnog obrazovanja, pruža nadu za budućnost. Međutim, potrebno je nastaviti sa naporima da se:
- Promoviše važnost zanatskih zanimanja među mladima
- Unapredi saradnja između obrazovnih institucija i privrede
- Kontinuirano prilagođava obrazovni sistem potrebama tržišta rada
U zaključku, iako se Srbija trenutno suočava sa značajnim deficitom zanatskih zanimanja, promene u obrazovnom sistemu i rastući interes mladih za ove profesije pružaju osnovu za optimizam. Kontinuirana saradnja između škola, poslodavaca i državnih institucija biće ključna za prevazilaženje ovog izazova i osiguravanje stabilnog tržišta rada u budućnosti.