Crnogorska vlada se suočava sa značajnim izazovima u pokušaju da obezbedi neophodna sredstva za finansiranje budžetskog deficita. Ova situacija otkriva dublje probleme u finansijskom sistemu zemlje i postavlja pitanja o dugoročnoj održivosti trenutne ekonomske politike.
Ograničenja domaćeg zaduživanja
Zaduživanje Crne Gore postaje sve kompleksnije, s obzirom na to da je vlada najavila potrebu za dodatnih 350 miliona evra do kraja godine. Međutim, domaće banke, koje su već značajno izložene državnom dugu, mogu ponuditi najviše 150 miliona evra. Ovo ograničenje proizilazi iz činjenice da ukupna izloženost crnogorskih banaka prema državi već dostiže približno 900 miliona evra, uključujući državne obveznice, direktno kreditiranje vlade i javnih preduzeća, kao i kredite penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru.
Izazovi na finansijskom tržištu
Ministar finansija, Aleksandar Damjanović, najavio je planove za emitovanje državnih zapisa, kratkoročnog instrumenta zaduživanja koji nije korišćen od jula 2020. godine. Ova odluka došla je nakon testiranja raspoloženja banaka za investiranje u državne obveznice. Bankarski stručnjaci procenjuju da bi kamatne stope na šestomesečne zapise mogle dostići jedan do dva procenta, što je znatno više od prethodnog proseka od 0,75% godišnje.
Paralelno s tim, cene postojećih državnih obveznica Crne Gore na sekundarnom tržištu beleže značajan pad, približavajući se istorijskom minimumu od 72,28 evra po hartiji. Ovaj trend ukazuje na smanjeno poverenje investitora u sposobnost države da ispuni svoje finansijske obaveze, što dodatno otežava mogućnosti zaduživanja.
Alternative i potencijalna rešenja
S obzirom na ograničenja domaćeg tržišta, crnogorska vlada razmatra alternativne opcije finansiranja. Među njima su:
- Pregovori sa bankama iz regiona koje nemaju sedište u Crnoj Gori
- Potencijalno zaduživanje kod EIB
- Emitovanje obveznica na stranom tržištu, iako bi to moglo rezultirati kamatnim stopama od najmanje 8%
Neki finansijski stručnjaci smatraju da bi aranžman sa MMF-om mogao biti ključan za izbegavanje kolapsa javnih finansija i racionalizaciju zapošljavanja u javnom sektoru. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, vlada je u poslednjem trenutku odustala od prethodno dogovorenog aranžmana sa ovom međunarodnom institucijom.
Implikacije za ekonomsku stabilnost
Trenutna situacija sa zaduživanjem Crne Gore otkriva dublje strukturne probleme u ekonomiji zemlje. Oslanjanje na kratkoročno zaduživanje za finansiranje tekuće potrošnje, prvi put u poslednjih deset godina, ukazuje na potencijalne rizike za dugoročnu fiskalnu stabilnost. Ova praksa bi mogla dovesti do začaranog kruga zaduživanja, gde se novi dugovi uzimaju kako bi se otplatili stari, što bi dodatno otežalo ekonomski oporavak zemlje.
Bankarski sektor, koji je već značajno izložen državnom dugu, suočava se sa izazovom balansiranja između podrške vladinom finansiranju i održavanja sopstvene stabilnosti. Ovo ograničava manevarstki prostor za ekonomsku politiku i naglašava potrebu za sveobuhvatnim reformama javnih finansija.
Zaključak i budući izgledi
Crna Gora se nalazi na prekretnici u pogledu upravljanja javnim finansijama. Potreba za značajnim zaduživanjem u kratkom roku ukazuje na neophodnost dugoročnih strukturnih reformi. Budući koraci vlade, uključujući potencijalno pregovaranje sa međunarodnim finansijskim institucijama ili pronalaženje alternativnih izvora finansiranja, biće ključni za određivanje ekonomske trajektorije zemlje u narednim godinama.