Crna Gora se suočava sa ozbiljnim izazovom u vidu poreskih dugova koji premašuju 550 miliona evra. Ova informacija, koju je nedavno objavilo Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, izazvala je zabrinutost među građanima i ekonomistima.
Problematika poreskih dugova u Crnoj Gori
Prema izjavi Bojane Bajić, predstavnice Ministarstva finansija, ukupni poreski dugovi u Crnoj Gori dostigli su alarmantnu cifru od približno 550 miliona evra. Ova suma predstavlja značajan teret za crnogorsku ekonomiju, koja se već bori sa posledicama globalne pandemije i ekonomske nestabilnosti.
Ministarstvo je najavilo da će dužnicima biti ponuđena mogućnost reprograma dugova. Ovaj potez ima za cilj da olakša teret poreskim obveznicima i poboljša naplatu dugovanih sredstava. Bajić je istakla: "Postoji detaljan plan kako da se poreskim obveznicima olakša izmirenje ogromnog poreskog duga. Naš cilj je da pronađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane."
Nova "crna lista" poreskih dužnika
U nastojanju da poveća transparentnost i podstakne odgovornost, UPC planira da objavi ažuriranu "crnu listu" poreskih dužnika krajem tekuće nedelje. Ova lista će pružiti uvid u razmere problema i možda motivisati neke dužnike da brže reše svoje obaveze.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da javno obelodanjivanje dužnika može imati i negativne posledice. Dr. Milena Perović, ekonomista sa Univerziteta Crne Gore, ističe: "Iako transparentnost može biti korisna, moramo biti oprezni da ne ugrozimo privatnost građana ili reputaciju preduzeća koja možda prolaze kroz privremene finansijske poteškoće."
Elektronska fiskalizacija kao ključ reforme
Elektronska fiskalizacija predstavlja značajan korak u modernizaciji poreskog sistema Crne Gore. Prema podacima koje je iznela Bajić, više od 80% crnogorskih poreskih obveznika, odnosno približno 27.000 subjekata, već je integrisano u ovaj sistem. Ovo uključuje i oko 3.700 fizičkih lica, što ukazuje na široku primenu ove tehnologije.
Ipak, Bajić naglašava da sama implementacija sistema ne garantuje redovno izmirenje obaveza. "Elektronska fiskalizacija nam omogućava trenutnu evidenciju prometa, ali to ne znači automatski da će sve obaveze biti uredno izmirene," objašnjava ona.
Uprkos tome, prvi rezultati su ohrabrujući. Crna Gora beleži poboljšanu evidenciju ukupnog PDV prometa, kao i efikasniju naplatu poreza. Ovo predstavlja značajan napredak u borbi protiv sive ekonomije i poreske evazije.
Izazovi i perspektive poreske reforme
Proces poreske reforme u Crnoj Gori je dugotrajan i kompleksan. Bajić naglašava da se ovaj proces "ne može završiti u jednom trenutku" i zahteva kontinuirano prilagođavanje i unapređenje. Ovo uključuje ne samo tehničke aspekte, već i promenu poreske kulture i svesti građana.
Da bi osigurala poštovanje novih propisa, država je uvela stroge kazne. Za preduzeća koja ne poštuju pravila elektronske fiskalizacije, kazne mogu dosegnuti i do 40.000 evra. Ova mera ima za cilj da odvrati potencijalne prekršioce i osigura široku primenu sistema.
Eksperti, međutim, upozoravaju da same kazne nisu dovoljne. Prof. dr Veselin Vukotić, ekonomista i član CANU, ističe: "Pored kaznenih mera, neophodno je raditi na edukaciji poreskih obveznika i stvaranju pozitivnog ambijenta za poslovanje. Samo tako možemo očekivati dugoročno poboljšanje poreske discipline."
U zaključku, Crna Gora se suočava sa značajnim izazovom poreskih dugova, ali preduzima konkretne korake ka rešenju. Kombinacija reprograma dugova, elektronske fiskalizacije i strožih kazni predstavlja sveobuhvatan pristup ovom problemu. Ipak, uspeh ovih mera zavisiće od dosledne primene i saradnje svih učesnika u poreskom sistemu.