U značajnom koraku ka evropskim integracijama, SEPA (Jedinstvena zona plaćanja u evrima) otvara svoja vrata zemljama Zapadnog Balkana. Ovaj potez obećava transformaciju finansijskog pejzaža regiona, sa Crnom Gorom na čelu ove ekonomske evolucije.
Crna Gora prednjači u SEPA integraciji
Prema izjavi Gera Jana Kupmana, generalnog direktora DG NEAR, Crna Gora će najverovatnije biti prva zemlja Zapadnog Balkana koja će se pridružiti SEPA sistemu. Ovo pristupanje, očekivano 1. januara 2024. godine, označava prekretnicu u finansijskoj integraciji regiona sa Evropskom unijom.
Kupman je na zajedničkoj sednici Odbora za vanjske poslove i Odbora za budžet Evropskog parlamenta izjavio: "Očekujemo da će Crna Gora biti pionir u ovom procesu, dok će Albanija i Severna Makedonija ubrzo slediti njen primer." Ova izjava naglašava ubrzani tempo integracija u regionu.
Regionalni napredak ka SEPA članstvu
Interesovanje za SEPA integraciju nije ograničeno samo na Crnu Goru. Srbija takođe pokazuje značajan entuzijazam za ovaj proces, a slično je i sa Kosovom*. Postoji nada da će i Bosna i Hercegovina uskoro krenuti istim putem, čime bi se kompletirala slika regionalne finansijske integracije.
Kupman je istakao da su u poslednjih osam meseci tri zemlje regiona ostvarile značajan napredak u ispunjavanju neophodnih uslova. Ovaj tempo promena ukazuje na ozbiljnost sa kojom region pristupa evropskim integracijama.
Prednosti SEPA članstva za Crnu Goru
Centralna banka Crne Gore (CBCG) predala je početkom jula formalni zahtev za pridruživanje SEPA u ime države. Ovaj potez se smatra ključnim za dalji razvoj i integraciju crnogorskog finansijskog sistema u evropski ekonomski i tržišni prostor.
Članstvo u SEPA donosi brojne pogodnosti za crnogorske građane i privredu, uključujući:
- Značajno smanjenje troškova transakcija
- Skraćenje vremena potrebnog za obavljanje plaćanja
- Pojednostavljenje prekograničnih plaćanja na evropskom tržištu
Ove prednosti će nesumnjivo doprineti unapređenju ekonomije i poslovnog okruženja Crne Gore, otvarajući nove mogućnosti za građane i kompanije.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Paralelno sa SEPA integracijom, Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja još jedan važan instrument za ekonomski razvoj regiona. Kupman je otkrio da se šest lidera regiona sastaju svaka tri meseca kako bi diskutovali o ovom planu.
Reformske agende, koje su sastavni deo ovog instrumenta, trenutno su u fazi dobijanja odobrenja Evropske komisije za pet država regiona. Kupman je optimističan da će "prve uplate predviđene Planom rasta biti izvršene u roku od godinu dana od usvajanja predloga od strane Evropske komisije".
Ambiciozni ciljevi i stroga uslovljenost
Govoreći o reformskim agendama koje su podnele Albanija, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, Kupman je naglasio visok nivo ambicija. Ove agende obuhvataju sve glavne oblasti važne za društveno-ekonomsku konvergenciju sa EU.
Međutim, Kupman je takođe istakao strogu uslovljenost za dobijanje sredstava iz Plana rasta. Ovo ukazuje na ozbiljan pristup EU u pogledu osiguravanja da se reforme zaista sprovedu pre nego što se odobre finansijska sredstva.
Uprkos izazovima, Kupman veruje da je "cilj udvostručenja privrede ovih zemalja za jednu deceniju ostvariv". Ovaj optimizam zasnovan je na potencijalu regiona i podršci koju EU pruža kroz različite instrumente, uključujući SEPA i Plan rasta.
Zaključak: Put ka evropskim integracijama
Pristupanje SEPA sistemu, počevši sa Crnom Gorom, predstavlja značajan korak ka dubljoj integraciji Zapadnog Balkana u evropske ekonomske strukture. Ovaj proces, zajedno sa Planom rasta, obećava transformaciju finansijskog i ekonomskog pejzaža regiona, otvarajući nove mogućnosti za razvoj i prosperitet.