Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, Azerbejdžan, označena kao "klimatsko finansiranje" COP, suočava se sa značajnim izazovima. Cilj prikupljanja 1.000 milijardi dolara za klimatske ciljeve ostaje u senci geopolitičkih tenzija i strukturnih problema.
Kritike strukture COP-a i potreba za reformom
Stručnjaci, uključujući bivšeg generalnog sekretara UN Ban Ki-muna i bivšu šeficu za klimatske promene UN Kristijanu Figeres, izrazili su ozbiljne zabrinutosti o efikasnosti trenutnog formata COP-a. U pismu upućenom UN-u, oni su naglasili da trenutna struktura nije adekvatna za postizanje neophodnih promena u borbi protiv klimatskih promena.
Ovi renomirani stručnjaci predlažu da zemlje koje ne podržavaju postepeno ukidanje fosilnih goriva ne bi trebalo da budu domaćini ovih pregovora. Ova izjava dolazi kao direktan odgovor na kontroverzne komentare predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, koji je prirodni gas nazvao "darom od Boga" i branio njegovo plasiranje na tržište.
Geopolitičke tenzije i odsustvo ključnih aktera
Političke tenzije su bacile senku na razgovore u Bakuu. Argentina je povukla svoju delegaciju, što je događaj koji ilustruje složenost globalnih klimatskih pregovora. Iako zvanični razlog nije saopšten, spekuliše se da je to povezano sa razgovorom koji je argentinski predsednik Havijer Milei vodio sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Zabrinjavajuće je odsustvo lidera 13 najvećih emitera ugljen-dioksida, koji su odgovorni za više od 70% emisija gasova staklene bašte u 2023. godini. Među njima su predsednici Kine, SAD-a i Indije, kao i nemački kancelar i brazilski predsednik. Klimatolog Bil Her opisuje ovo kao "simptomatično" i ukazuje na nedostatak političke volje za delovanje.
Izazovi klimatskog finansiranja i međunarodne saradnje
Centralna tema COP29 je prikupljanje 1.000 milijardi dolara za klimatsko finansiranje, namenjeno najugroženijim delovima sveta. Međutim, geopolitičke tenzije i nedostatak konsenzusa otežavaju postizanje ovog ambicioznog cilja. Tenzije između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju postaju sve izraženije, kako na glavnim pozornicama, tako i u pregovaračkim sobama.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je svoju frustraciju, izjavivši: "Imate svako pravo da budete ljuti. I ja sam ljut. Ljut sam jer smo na ivici klimatskog ambisa, a ne vidim dovoljno hitnosti niti političke volje da se suočimo sa ovom krizom." Ova izjava dolazi nakon sastanka sa predstavnicima omladine i mladim ekološkim aktivistima, naglašavajući generacijski jaz u pristupu klimatskim promenama.
Kritike i kontroverze oko domaćina COP29
Izbor Azerbejdžana kao domaćina COP29 izazvao je kontroverze. Predsednik Alijev je kritikovao Francusku zbog navodnog "brutalnog" suzbijanja brige o klimatskim promenama u njenim prekomorskim teritorijama. Kao odgovor, najviši francuski zvaničnik za klimatska pitanja odlučio je da ne prisustvuje konferenciji, nazivajući Alijeve komentare "neprihvatljivim" i "neosnovanim".
Ovaj incident ilustruje složenost međunarodnih odnosa u kontekstu klimatskih pregovora i naglašava potrebu za diplomatskim pristupom u rešavanju globalnih izazova. Takođe postavlja pitanje o kriterijumima za izbor domaćina budućih COP konferencija.
Budućnost klimatskih pregovora i potreba za hitnim delovanjem
Uprkos dogovoru postignutom na prošlogodišnjem COP28 u Dubaiju o prelasku "sa fosilnih goriva na održivije energetske sisteme", emisije gasova koji izazivaju globalno zagrevanje nastavile su da rastu. Ovo naglašava jaz između obećanja i konkretnih akcija u borbi protiv klimatskih promena.
Albanski premijer Edi Rama postavio je ključno pitanje: "Šta uopšte radimo ovde?", ukazujući na frustraciju mnogih učesnika zbog percepcije nedovoljnog napretka. Ovo pitanje reflektuje širu zabrinutost o efikasnosti trenutnog formata klimatskih pregovora i potrebi za radikalnom reformom procesa.
U zaključku, COP29 u Bakuu suočava se sa brojnim izazovima, od geopolitičkih tenzija do strukturnih problema u procesu pregovora. Pitanje klimatskog finansiranja ostaje ključno, ali neizvesno. Potreba za hitnim i odlučnim delovanjem nikada nije bila veća, a reforma procesa COP-a se čini neophodnom za postizanje značajnog napretka u borbi protiv klimatskih promena.