Na otvaranju klimatskog samita COP28 u Dubaiju, postignut je značajan napredak u globalnoj borbi protiv klimatskih promena. Ovaj dogovor predstavlja prekretnicu u međunarodnim naporima za ublažavanje posledica klimatskih promena i pružanje podrške najranjivijim zajednicama širom sveta.
Revolucionarni fond za klimatske promene
Centralni element ovog istorijskog dogovora je uspostavljanje fonda za gubitke i štete, koji će biti usmeren na pružanje finansijske pomoći zemljama koje su najteže pogođene posledicama klimatskih promena. Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Nemačka preuzeli su vodeću ulogu, obećavši početni doprinos od približno 100 miliona dolara. Ovaj potez je naišao na oduševljenje delegata prisutnih na samitu, označavajući značajan korak napred u globalnim klimatskim naporima.
Fond će biti namenjen suočavanju sa rastućim troškovima izazvanim ekstremnim vremenskim prilikama i dugoročnim klimatskim fenomenima. Ovo uključuje probleme poput porasta nivoa mora, zakiseljavanja okeana i otapanja glečera. Cilj je pružiti hitnu pomoć zemljama koje se bore sa nepovratnim posledicama klimatskih promena, posebno onim najsiromašnijim i najugroženijim.
Međunarodna podrška i finansijski doprinosi
Pored inicijalnog doprinosa UAE i Nemačke, i druge zemlje su se obavezale na značajne finansijske doprinose. Zemlje EU su kolektivno obećale otprilike 245 miliona dolara, dok je Velika Britanija najavila doprinos od skoro 75 miliona dolara. Sjedinjene Američke Države su se obavezale na približno 24,5 miliona dolara, a Japan na oko 10 miliona dolara.
Nemačka ministarka razvoja, Svenja Šulce, pozvala je sve zemlje koje su u mogućnosti da daju svoj doprinos ovom novom fondu. Ona je naglasila da mnoge zemlje koje su pre tri decenije bile u razvoju, sada mogu preuzeti deo odgovornosti za globalne gubitke i štete uzrokovane klimatskim promenama.
Kontroverze i izazovi
Uprkos pozitivnom odjeku, početak konferencije obeležile su i određene kontroverze. Posebno su istaknuti planovi za proširenje izvoza nafte i gasa, što je izazvalo zabrinutost među ekolozima i klimatskim aktivistima. Nacionalna naftna kompanija Adnoc zabeležila je značajan rast profita u prethodnoj godini, što je dodatno podstaklo debate o ulozi fosilnih goriva u budućnosti energetike.
Interesantno je da je Sultan Al Džaber, koji predsedava konferencijom COP28, istovremeno i predsednik kompanije Adnoc. Ova dvostruka uloga izazvala je pitanja o potencijalnom sukobu interesa i posvećenosti UAE tranziciji ka čistoj energiji.
Budući planovi i inicijative
Pored fonda za gubitke i štete, UAE su najavili pokretanje investicionog fonda za klimu vrednog približno 30 milijardi dolara. Ovaj fond će biti realizovan u saradnji sa renomiranim korporacijama poput BlackRock, TPG i Brookfield. Upravljanje fondom biće povereno novoosnovanoj finansijskoj kompaniji Lunate Capital, sa sedištem u Abu Dabiju.
UAE, kao zemlja bogata resursima nafte i gasa, procenjuje se da raspolaže sa oko 2,5 biliona dolara u svom državnom fondu, penzionim fondovima i centralnoj banci. Ova značajna finansijska sredstva pružaju UAE jedinstvenu poziciju da preuzmu vodeću ulogu u finansiranju globalne borbe protiv klimatskih promena.
Globalne potrebe za klimatskim finansiranjem
Prema istraživanju UN iz 2021. godine, do 2050. godine biće potrebno približno 125 biliona dolara klimatskih ulaganja kako bi svet smanjio emisije štetnih gasova i ispunio ciljeve Pariskog sporazuma. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će u tekućoj deceniji biti potrebno oko 4,5 biliona dolara godišnjih ulaganja u čistu energiju.
Ove brojke naglašavaju ogroman izazov koji stoji pred globalnom zajednicom u borbi protiv klimatskih promena. Fond za gubitke i štete, zajedno sa drugim inicijativama najavljenim na COP28, predstavlja važan korak ka mobilizaciji potrebnih resursa.
Zaključak i budući izazovi
Dogovor postignut na klimatskom samitu COP28 u Dubaiju predstavlja značajan napredak u globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena. Uspostavljanje fonda za gubitke i štete, zajedno sa obećanjima o značajnim finansijskim doprinosima, pruža nadu za efikasniju podršku najugroženijim zemljama. Međutim, izazovi ostaju, posebno u pogledu dugoročne održivosti fonda i potrebe za pravednim postepenim ukidanjem fosilnih goriva.