Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika u Srbiji postavlja stroge zahteve za različite poslovne subjekte. Međutim, njegova primena na udruženja izaziva kontroverze i otvara pitanja o usklađenosti sa drugim zakonima. Ovaj članak istražuje ključne aspekte zakona, njegove implikacije i izazove u implementaciji.
Obaveze i kazne prema Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika
Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika nameće značajne obaveze različitim poslovnim entitetima u Srbiji. Prema ovom propisu, osnivači privrednih društava, zadruga, fondacija, zadužbina, udruženja, kao i ogranaka ili predstavništava stranih privrednih društava, dužni su da u roku od petnaest dana od osnivanja registrovanog subjekta elektronskim putem evidentiraju podatke o stvarnom vlasniku.
Nepoštovanje ove zakonske obaveze povlači ozbiljne sankcije. Pravnim licima koja propuste da izvrše ovu dužnost preti novčana kazna u rasponu od približno 500.000 do dva miliona dinara. S druge strane, odgovorna lica u tim entitetima mogu biti kažnjena novčanim iznosom od oko 50.000 do 150.000 dinara. Ove kazne se izriču u okviru prekršajnog postupka koji se pokreće protiv subjekata koji ne ispune svoju zakonsku obavezu.
Poseban slučaj udruženja i sudska praksa
Međutim, kada je reč o udruženjima, situacija postaje znatno složenija. Advokat Radovan Novaković ističe da je sudska praksa pokazala da se Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ne primenjuje u potpunosti na udruženja. Ovo tumačenje predstavlja značajan preokret u odnosu na raniju praksu prekršajnih sudova širom Srbije.
"Iako su prekršajni sudovi prvobitno tretirali i kažnjavali udruženja na isti način kao i privredna društva i druge subjekte, najnovija praksa Prekršajnog apelacionog suda ukazuje na drugačiji pristup," objašnjava Novaković. "U nekoliko slučajeva gde smo bili angažovani, prvobitne osuđujuće presude prekršajnih sudova su, nakon naše žalbe, preinačene u oslobađajuće od strane Prekršajnog apelacionog suda."
Tumačenje roka za prijavu stvarnog vlasnika
Ključno pitanje u ovom kontekstu je tumačenje roka od 15 dana za prijavu stvarnog vlasnika. Novaković naglašava da su uspeli da dokažu da se ovaj rok za udruženja ne računa od dana kada APR donese rešenje o upisu, već od dana kada se udruženje osnuje. Ova distinkcija je od suštinskog značaja za razumevanje obaveza udruženja.
"Zakon eksplicitno navodi da se rok od 15 dana računa od dana osnivanja, a ne od dana registracije osnivanja," ističe Novaković. Ovo tumačenje se oslanja na odredbe Zakona o udruženjima, koji propisuje da se udruženje osniva usvajanjem osnivačkog akta i statuta, kao i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja.
Pravne praznine i neusklađenost zakona
Novaković ukazuje na očiglednu tehničku grešku u formulaciji zakona, koja stvara "rupu" kada je reč o udruženjima. Za razliku od drugih entiteta koji se osnivaju donošenjem rešenja o upisu u registar i priznanjem pravnog subjektiviteta od strane APR-a, udruženja se osnivaju na drugačiji način.
"Problem leži u neusklađenosti zakona," objašnjava Novaković. "Postoji pravna praznina jer se svi entiteti, osim udruženja, osnivaju kada im APR izda rešenje. Međutim, član 11 Zakona o udruženjima kaže da se ono osniva kada tri osobe odluče da osnuju udruženje, i taj datum je obično znatno raniji u odnosu na onaj kada APR izda rešenje."
Praktične implikacije i zastarelost
Ova pravna neusklađenost može imati značajne praktične implikacije. Na primer, ako je udruženje prema statutu osnovano 2021. godine, a registrovano tek nedavno, pokretanje prekršajnog postupka protiv takvog udruženja moglo bi biti besmisleno, jer bi prekršaj već bio zastario.
Novaković ističe: "Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika nije usklađen sa Zakonom o udruženjima. Rok zastarelosti za pokretanje postupka je veoma kratak - samo godinu dana, dok apsolutna zastarelost nastupa nakon dve godine. Uzimajući u obzir proces registracije i vreme potrebno za prikupljanje podataka o izvršenju obaveze, često se dešava da je prekršaj već zastario pre nego što se postupak uopšte pokrene."
Izuzeci i svrha Centralne evidencije stvarnih vlasnika
Važno je napomenuti da se ovaj zakon ne primenjuje na određene kategorije subjekata. To uključuje privredna društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član ili osnivač. Takođe, izuzete su političke stranke, sindikati, sportske organizacije i udruženja, kao i crkve i verske zajednice.
Centralna evidencija stvarnih vlasnika predstavlja elektronsku, javnu, jedinstvenu i centralnu bazu podataka o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici registrovanih subjekata. Njena primarna svrha je da omogući efikasnije sprovođenje nacionalnog sistema za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Zaključak i preporuke
Kompleksnost primene Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, posebno u kontekstu udruženja, ukazuje na potrebu za većom harmonizacijom pravnog okvira u Srbiji. Neophodno je uskladiti odredbe različitih zakona kako bi se izbegla pravna nesigurnost i olakšalo poslovanje svih vrsta pravnih subjekata.