Svetsko tržište čokolade suočava se sa značajnim izazovima zbog rekordno visokih cena kakaoa. Ova situacija preti da izazove talas poskupljenja čokoladnih proizvoda širom sveta, što bi moglo imati dalekosežne posledice za potrošače i industriju.
Rekordne cene kakaoa i njihov uticaj na tržište čokolade
Cene kakaoa su dostigle neverovatne visine, približivši se cifri od skoro 12.000 dolara po toni u prvoj polovini 2024. godine. Ovaj nivo cena predstavlja najvišu vrednost u poslednjih pola veka i direktno je povezan sa globalnom nestašicom ove ključne sirovine. Međunarodna organizacija za kakao (ICCO) upozorila je na ozbiljno smanjenje svetske proizvodnje za sezonu 2023-2024, koje iznosi čak 14,2 procenta.
Glavni razlog ovog dramatičnog pada proizvodnje leži u kontinuiranim niskim prinosima u zapadnoj Africi, regionu koji je odgovoran za uzgoj čak 70 odsto svetskog kakaoa. Zemlje poput Obale Slonovače i Gane, koje su vodeći proizvođači, suočavaju se sa nizom izazova, uključujući nepovoljne vremenske prilike, širenje bolesti useva i nedovoljno ulaganje u plantaže.
Posledice na konditorsku industriju i potrošače
Očekuje se da će se ove visoke cene i smanjena ponuda kakaoa neizbežno odraziti na maloprodajne cene čokoladnih proizvoda u narednim mesecima. Analitičari predviđaju da će se najveći rast cena desiti u drugoj polovini 2024. i tokom 2025. godine, što će značajno uticati na potrošačke navike i poslovanje konditorske industrije.
Daniela Jordanova, biznis menadžer konditorskih proizvoda kompanije Nestlé za jugoistočnoevropsko tržište, potvrđuje da cene kakaoa dostižu istorijski vrhunac. Ona ističe da je kakao prošle godine poskupeo za neverovatnih 60 procenata i da taj trend vrtoglavog rasta nastavlja i u 2024. godini.
Glavni faktori koji doprinose ovoj situaciji uključuju:
- Nepovoljne vremenske prilike u regionima proizvodnje
- Loš kvalitet roda
- Potražnja koja značajno prevazilazi ponudu
- Nova evropska regulativa o proizvodima koji ne podrazumevaju krčenje šuma
Strategije proizvođača za ublažavanje uticaja visokih cena
Uprkos ovim izazovima, kompanije poput Nestlé-a pokušavaju da minimiziraju uticaj na potrošače. Jordanova naglašava da je kompanija do sada samo delić povećanja cena prenela na krajnje kupce. Međutim, ona upozorava da će, s obzirom na uporno visoke cene kakaoa, verovatno biti neophodno izvršiti određena prilagođavanja cena u budućnosti, ali na "najodgovorniji mogući način".
Nestlé je uspostavio dugoročne odnose sa dobavljačima koji omogućavaju poljoprivrednicima koji uzgajaju kakao da budu sigurni u svoja poslovna partnerstva. Njihov Program za ubrzavanje prihoda ima za cilj podršku proizvođačima kakaoa u lancu snabdevanja i poboljšanje njihove produktivnosti.
Uticaj na potrošačke navike i kvalitet proizvoda
Postavlja se pitanje kako će potrošači reagovati na ove promene i da li će proizvođači biti prinuđeni da smanje gramažu ili kvalitet proizvoda kako bi izbalansirali rastući pritisak troškova. Jordanova ističe da, iako potrošači primenjuju taktike štednje, malo je verovatno da će potpuno odustati od uživanja u čokoladi.
Nestlé posebno vodi računa o percepciji i ponašanju potrošača kao odgovoru na promene cena i prilagođava svoje promotivne taktike. Međutim, Jordanova naglašava da kompanija neće praviti kompromise kada je u pitanju kvalitet proizvoda, ističući da su ukus i tekstura najvažniji faktori u ovoj kategoriji.
Perspektive i prognoze za budućnost tržišta kakaoa
Agroekonomski analitičar Milan Prostran pruža dodatni uvid u situaciju. On ističe da je poslednja informacija bila da je rod kakaoa ove godine nešto bolji, što bi moglo dovesti do smirivanja trenda rasta cena. Međutim, evidentno je da klimatske promene značajno utiču na proizvodnju, a najveći udar će pretrpeti konditorska industrija.
Prostran naglašava da kakao i proizvodi od njega nisu od vitalnog značaja za ishranu ljudi, poput žita, mesa i mleka. Oni su prvenstveno važni za sladokusce i konditorsku industriju koja je svoju proizvodnju i asortiman bazirala na ovoj sirovini. Zbog toga će upravo ova industrija imati najveće probleme u plasmanu ka krajnjem potrošaču.
Analizirajući moguće strategije proizvođača, Prostran ističe da bi moglo doći do smanjenja procenta kakaoa u finalnim proizvodima ili povećanja upotrebe alternativnih dodataka. On primećuje da već sada na tržištu imamo mnogo čokolada sa voćnim dodacima, a ranije se u većoj meri dodavao pirinač kako bi se nadomestila gramaža.
U zaključku, jasno je da će konditorska industrija morati pažljivo da balansira između održavanja kvaliteta proizvoda i prilagođavanja rastućim cenama sirovina. Pitanje koje ostaje otvoreno je koliko će potrošača moći sebi da priušti ove proizvode u budućnosti, s obzirom na očekivani rast cena.
Uprkos izazovima, industrija kakaoa i čokolade nastavlja da traži inovativna rešenja kako bi se prilagodila novonastaloj situaciji. Proizvođači ulažu u održive prakse uzgoja, diversifikaciju izvora snabdevanja i razvoj novih proizvoda koji mogu zadovoljiti promenjive zahteve tržišta. Ovi napori mogli bi biti ključni za održavanje stabilnosti tržišta čokolade u godinama koje dolaze.