Crnogorska vlada predstavila je budžet za narednu godinu, naglašavajući pozitivne ekonomske trendove i ambiciozne ciljeve. Budžet Crne Gore predviđa značajan ekonomski rast i ulaganja u ključne sektore, uz istovremeno suočavanje sa izazovima inflacije i javnog duga.
Ključni aspekti budžeta Crne Gore
Ministar finansija Novica Vuković izneo je glavne karakteristike budžeta za narednu godinu. Očekuje se realni rast od približno 4,8%, što ukazuje na kontinuirani pozitivan ekonomski trend. Vlada se takođe fokusira na ograničavanje inflatornih pritisaka, što je ključno za održavanje ekonomske stabilnosti.
Prema Vukoviću, glavni pokretači ekonomskog rasta su:
- Povećana lična potrošnja domaćinstava
- Pokretanje novog investicionog ciklusa
- Pozitivni trendovi u turizmu
- Sprovođenje strukturnih reformi
Poseban naglasak stavljen je na novi investicioni ciklus, koji će biti stimulisan unapređenjem poslovnog ambijenta kroz regulatorne reforme i smanjenje sive ekonomije. Ovaj ciklus će podržati realizaciju značajnih investicija u sektorima turizma, energetike, infrastrukture i telekomunikacija.
Planirani prihodi i izdaci u budžetu Crne Gore
Izvorni prihodi budžeta za narednu godinu planirani su u iznosu od gotovo 2,88 milijardi evra. Uprkos smanjenju poreskog opterećenja na zarade, očekuje se rast prihoda usled povećane naplate PDV-a, poreza na dohodak i dobit, akciza i prihoda od igara na sreću.
Ukupni izdaci planirani su u iznosu od približno 4,03 milijarde evra, što je za oko 505 miliona više od ovogodišnjih. Najznačajnija izdvajanja odnose se na:
- Penzijsko i invalidsko osiguranje: 777 miliona evra
- Sektor saobraćaja: 242 miliona evra
- Zdravstvo: 474 miliona evra
- Obrazovanje i nauka: 362 miliona evra
Kapitalni budžet projektovan je na oko 280 miliona evra, a u okviru njega će biti finansiran 341 projekat. Ovo ulaganje u infrastrukturu i razvoj ključno je za dugoročni ekonomski rast Crne Gore.
Izazovi i strategije upravljanja dugom
Ministar Vuković je naglasio da se novo zaduživanje isključivo odnosi na servisiranje državnog duga i finansiranje kapitalnih izdataka. U narednoj godini, Crnoj Gori dospeva približno 820 miliona evra glavnice duga.
Premijer Milojko Spajić istakao je značaj tekućeg suficita kao ključnog indikatora fiskalne stabilnosti. On je naveo da Crna Gora poslednje četiri godine beleži tekući suficit, što je označio kao "zlatno pravilo javnih finansija".
Spajić je takođe naglasio da Crna Gora sada ispunjava Mastriške kriterijume, čime se približava članstvu u evrozoni. Ovo predstavlja značajan korak ka dubljoj evropskoj integraciji i potencijalnoj ekonomskoj stabilnosti.
Ekonomski rast i projekcije
Prema rečima premijera Spajića, bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore pokazuje impresivan rast. Od približno četiri milijarde evra u januaru 2021. godine, očekuje se da će se do naredne godine gotovo udvostručiti, dostižući skoro osam milijardi evra.
Realan rast u poslednje četiri godine iznosio je oko 6,5%, što ukazuje na snažan ekonomski oporavak i razvoj. Ove godine, uprkos smanjenju doprinosa, budžet beleži povećanje prihoda od približno 100 miliona evra.
Spajić je naglasio ambiciju za "agresivnim rastom", koji bi trebalo da rezultira boljom budućnošću, većim platama i penzijama, kao i značajnijim kapitalnim investicijama. Ovo ukazuje na proaktivan pristup ekonomskom razvoju i poboljšanju životnog standarda građana.
Borba protiv inflacije i cenovne stabilnosti
Vlada je svesna izazova koje predstavljaju visoke cene u Crnoj Gori i planira intenzivirati napore na njihovom smanjenju. Prema Spajiću, prvi korak je bio zaustavljanje rasta cena, a sada se primećuje blagi pad.
U septembru je zabeležena deflacija, dok je u oktobru inflacija bila na nuli. Ovo ukazuje na postepenu stabilizaciju cena, što je ključno za održavanje kupovne moći građana i konkurentnosti crnogorske ekonomije.
U zaključku, budžet Crne Gore za narednu godinu odražava ambiciozne ciljeve ekonomskog rasta i razvoja, uz istovremeno suočavanje sa izazovima javnog duga i inflacije. Fokus na investicije, strukturne reforme i fiskalnu disciplinu ukazuje na strateški pristup unapređenju ekonomske situacije u zemlji.