Automobilska industrija se nalazi na prekretnici, suočavajući se sa izazovima tranzicije ka električnim vozilima (EV) uz istovremeno održavanje proizvodnje klasičnih motora. Nedavna istraživanja ukazuju na složenu dinamiku tržišta, gde električna vozila polako osvajaju teren, ali tradicionalni benzinski i dizel motori i dalje dominiraju.
Trend električnih vozila i otpor potrošača
Prema najnovijoj Galupovoj anketi, interesovanje Amerikanaca za električna vozila beleži značajan pad. Procenat onih koji razmatraju kupovinu EV-a smanjio se sa približno 43% na 35%, dok je broj onih koji definitivno ne planiraju kupovinu EV-a porastao sa oko 41% na 48%. Ovaj trend ukazuje na postojan otpor prema električnim vozilima, uprkos snažnom promovisanju ove tehnologije.
Razlozi za ovaj otpor su višestruki. Finansijski aspekt ostaje glavna prepreka, jer su EV često znatno skuplja od svojih konvencionalnih pandana. Prosečan kupac teško može priuštiti vozilo nove generacije, dok oni sa većom kupovnom moći često vagaju između pouzdanosti klasičnih motora i inovativnosti električnih.
Dodatno, infrastrukturni izazovi i dalje predstavljaju značajnu prepreku. Nedostatak dovoljnog broja punjača za EV u poređenju sa široko rasprostranjenom mrežom benzinskih pumpi stvara praktične probleme za potencijalne kupce. Ovo je posebno izraženo u ruralnim područjima i na dugim putovanjima, gde je dostupnost punjača ograničena.
Stanje na evropskom tržištu automobila
Evropsko udruženje automobilske industrije (ACEA) pruža zanimljiv uvid u tržišne trendove. U junu 2024. godine, prodaja benzinskih automobila ostala je relativno stabilna, sa minimalnim padom od 0,7%. Ovo sugeriše da klasični motori zadržavaju svoju privlačnost uprkos rastućem pritisku za ekološki prihvatljivije alternative.
Interesantno je primetiti regionalne razlike unutar Evrope. Dok su tržišta poput Francuske i Španije zabeležila pad prodaje benzinskih vozila (približno 20,2% i 7,5% respektivno), Nemačka i Italija su iskusile rast (oko 12,1% i 6,9%). Ove varijacije ukazuju na kompleksnost tržišta i različite faktore koji utiču na preferencije potrošača u različitim zemljama.
Dizel vozila su doživela sličnu sudbinu, sa blagim padom od 0,9% na evropskom nivou. Međutim, i ovde postoje značajne regionalne razlike. Nemačka je, na primer, zabeležila rast od približno 12,4% u prodaji dizel vozila, dok su Italija, Francuska i Španija iskusile pad.
Udeo električnih vozila na tržištu
Električna vozila, uprkos rastućem trendu, i dalje zauzimaju relativno mali deo tržišta. U Evropskoj uniji, EV čine oko 13-14% novoregistrovanih vozila. Ostatak tržišta dele hibridna vozila i vozila na gas, uz i dalje dominantno prisustvo klasičnih motora.
Ovaj spor rast udela električnih vozila može se pripisati različitim faktorima. Pored već pomenutih finansijskih i infrastrukturnih izazova, pitanje dometa vožnje ostaje značajno. Klasična vozila sa punim rezervoarom još uvek mogu preći veću kilometražu nego prosečno električno vozilo sa jednim punjenjem baterije, što predstavlja važan faktor za mnoge vozače, posebno one koji često putuju na duže relacije.
Napredak u tehnologiji električnih vozila
Uprkos izazovima, proizvođači EV i pružaoci usluga punjenja baterija ulažu značajne napore u unapređenje tehnologije. Fokus je na dva ključna aspekta: povećanju broja stanica za punjenje i poboljšanju izdržljivosti baterija.
Inovacije u oblasti baterija su posebno obećavajuće. Nove tehnologije omogućavaju veću gustinu energije, što rezultira dužim dometom vožnje. Istovremeno, razvijaju se i brži sistemi punjenja, koji značajno smanjuju vreme potrebno za dopunu baterije. Ovi napori imaju za cilj da adresiraju glavne zabrinutosti potrošača vezane za praktičnost korišćenja EV.
Situacija na srpskom tržištu automobila
Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova pruža uvid u preferencije domaćih vozača. Podaci pokazuju da su benzinski i dizel motori i dalje dominantni izbor na srpskom tržištu, dok je udeo prodatih električnih vozila minimalan.
U prvih šest meseci 2024. godine, struktura prodaje novih putničkih vozila u Srbiji izgledala je ovako:
- Benzinski motori: približno 48,33%
- Hibridni pogon (benzin-struja): oko 21,50%
- Dizel motori: približno 19,53%
- Hibridni pogon (dizel-struja): oko 7,68%
- Vozila sa fabrički ugrađenim TNG pogonom: približno 2,10%
Zanimljivo je primetiti rast prodaje hibridnih vozila, posebno onih sa kombinacijom dizel-struja. Ovo sugeriše da srpski potrošači postepeno prihvataju alternativne pogone, ali još uvek preferiraju rešenja koja kombinuju prednosti klasičnih motora sa ekološkim benefitima električne energije.
Budućnost automobilske industrije
Evropska unija je postavila ambiciozan cilj da do 2035. godine prestane proizvodnja vozila na fosilna goriva. Ova odluka predstavlja značajan izazov za automobilsku industriju, primoravajući proizvođače da ubrzano prilagođavaju svoje proizvodne linije za EV.
Međutim, mnogi stručnjaci izražavaju sumnju u realnost ovog cilja. Žan-Dominik Senar, predsednik upravnog odbora grupe Renault, izjavio je da bi klasični motori mogli ostati u upotrebi još najmanje 70 godina. Ova procena uzima u obzir kompleksnost ekološke tranzicije i izazove sa kojima se suočavaju proizvođači automobila.
Budućnost automobilske industrije će verovatno biti obeležena postepenom tranzicijom ka električnim vozilima, uz paralelno postojanje i dalji razvoj klasičnih motora. Ključni faktori koji će oblikovati ovu tranziciju uključuju napredak u tehnologiji baterija, razvoj infrastrukture za punjenje, ekonomske podsticaje i promene u preferencijama potrošača.
U zaključku, iako električna vozila predstavljaju budućnost automobilske industrije, tranzicija ka njima će biti postepena i kompleksna. Klasični motori će verovatno zadržati značajnu ulogu u narednim decenijama, dok će se tržište prilagođavati novim tehnologijama i zahtevima za održivošću.