Evropska unija suočava se sa značajnim promenama u svojoj budžetskoj politici, prvenstveno zbog geopolitičkih izazova. Ova promena prioriteta mogla bi da preusmeri značajna sredstva ka sektoru odbrane i bezbednosti, što predstavlja radikalan zaokret u odnosu na prethodne prioritete.
Novi fokus na odbranu i bezbednost
Politika potrošnje EU doživljava značajnu transformaciju usled aktuelnih geopolitičkih izazova. Rat u Ukrajini i potencijalni povratak Donalda Trampa u Belu kuću vrše pritisak na Evropsku uniju da poveća ulaganja u odbrambeni sektor. Ova promena strategije mogla bi da utiče na približno trećinu budžeta EU, što predstavlja oko 392 milijarde evra za period od 2021. do 2027. godine.
Sredstva koja su prvobitno bila namenjena smanjenju ekonomskih nejednakosti među članicama EU, poznata kao "kohezioni fondovi", sada bi mogla biti preusmerena na jačanje odbrambenih kapaciteta. Dosadašnja praksa pokazuje da je iskorišćeno tek oko 5% ovih sredstava, pri čemu su najveći korisnici poput Poljske, Italije i Španije potrošili čak i manje od proseka.
Fleksibilnost u korišćenju fondova
Nova politika predviđa veću fleksibilnost u alokaciji kohezionih fondova. Iako direktna kupovina vojne opreme ostaje zabranjena, sredstva će moći da se koriste za podršku odbrambenim industrijama i projektima vojne mobilnosti. Ovo uključuje jačanje infrastrukture, poput puteva i mostova, za bezbedan prolaz teške vojne opreme.
Poseban naglasak stavlja se na povećanje proizvodnje oružja i municije, što je direktan odgovor na aktuelnu situaciju u Ukrajini. Nemačka, kao centralna zemlja za vojnu mobilnost u Evropi, suočava se sa izazovima loše infrastrukture. Procenjuje se da je potrebno uložiti približno 165 milijardi evra za hitne popravke puteva i železnica u ovoj zemlji.
Geopolitički pritisci i NATO obaveze
Potencijalni povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD dodatno komplikuje situaciju. Tramp je ranije upozorio NATO saveznike da će podstaći Rusiju da "radi šta god želi" ako članice ne ispune cilj potrošnje na odbranu. Ova izjava vrši dodatni pritisak na evropske zemlje da povećaju svoja ulaganja u odbrambeni sektor.
Poljska prednjači u ovim naporima, planirajući da poveća vojnu potrošnju na čak 4,7% BDP-a do 2025. godine, što je gotovo dvostruko više od NATO cilja od 2%. Ovakav pristup Poljske vrši dodatni pritisak na Evropsku komisiju da odobri veće troškove za odbranu na nivou cele Unije.
Implikacije za budućnost EU
Promena politike potrošnje EU predstavlja značajan zaokret u prioritetima Unije. Dok su kohezioni fondovi tradicionalno bili usmereni na smanjenje ekonomskih razlika među članicama, nova realnost zahteva veći fokus na bezbednosne izazove. Ova transformacija mogla bi da ima dugoročne posledice na ekonomski razvoj manje razvijenih regiona EU, ali istovremeno ojača odbrambene kapacitete kontinenta.
U zaključku, politika potrošnje EU doživljava fundamentalne promene usled geopolitičkih izazova. Preusmeravanje sredstava ka odbrani i bezbednosti odražava novu realnost s kojom se Evropa suočava, balansirajući između ekonomskog razvoja i bezbednosnih imperativa.