Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je značajan porast ekonomskog uticaja BRICS-a na globalnom nivou, predviđajući da će ova grupa zemalja premašiti G7 po ekonomskom udelu do kraja 2024. godine. Ova izjava označava potencijalno presudnu promenu u globalnoj ekonomskoj ravnoteži.
Rastući uticaj BRICS-a u svetskoj ekonomiji
Tokom samita BRICS-a u Kazanju, Vladimir Putin je izneo procene koje ukazuju na značajan rast ekonomskog uticaja ove grupe zemalja. Prema njegovim rečima, udeo BRICS-a u svetskoj ekonomiji prema paritetu kupovne moći dostići će približno 36,7% do kraja 2024. godine. Ovo predstavlja značajan skok u odnosu na trenutno stanje i direktno premašuje projekcije za grupu G7.
Putin je naglasio da će ekonomski udeo G7 biti oko 30%, što ukazuje na to da će BRICS po prvi put nadmašiti ovu grupu razvijenih zemalja u ekonomskom smislu. Ova promena u globalnoj ekonomskoj hijerarhiji mogla bi imati dalekosežne posledice na međunarodne ekonomske odnose i geopolitičku dinamiku.
Projekcije ekonomskog rasta BRICS-a
Prema preliminarnim procenama koje je izneo ruski predsednik, očekuje se da će prosečan rast ekonomija BRICS-a u periodu 2024-2025. godine iznositi otprilike 3,8%. Ovo je značajno više od predviđenog globalnog rasta BDP-a, koji se procenjuje na 3,2-3,3%. Ovakve prognoze ukazuju na to da će zemlje BRICS-a nastaviti da budu pokretači globalnog ekonomskog rasta u narednim godinama.
Putin je istakao da je udeo zemalja G7 u 2023. godini bio oko 30% globalnog BDP-a, sa mogućnošću blagog povećanja u 2024. godini. Međutim, predviđeni rast udela BRICS-a značajno nadmašuje ove brojke, što ukazuje na promenu ravnoteže ekonomske moći na globalnom nivou.
Predlog za berzu žitarica BRICS-a
Pored ekonomskih prognoza, Putin je izneo i konkretan predlog za jačanje ekonomske saradnje unutar BRICS-a. On je predložio otvaranje berze žitarica BRICS-a sa ciljem formiranja "pravednih i predvidivih" cenovnih indikatora. Ovaj potez bi, prema njegovim rečima, pomogao u zaštiti nacionalnih tržišta od negativnih spoljnih uticaja, špekulacija i pokušaja izazivanja veštačkog deficita hrane.
Predložena berza žitarica mogla bi da ima značajan uticaj na globalnu trgovinu hranom, pružajući zemljama BRICS-a veću kontrolu nad cenama i distribucijom ključnih poljoprivrednih proizvoda. Ovo bi moglo da doprinese stabilizaciji cena hrane na globalnom nivou i smanji zavisnost od postojećih međunarodnih berzi.
Upozorenja i izazovi
Uprkos optimističnim prognozama, Putin je takođe upozorio na potencijalne rizike koji prete globalnoj ekonomiji. On je posebno istakao opasnost od svetske krize usled povećanja nivoa duga u razvijenim zemljama i širenja prakse jednostranih sankcija. Ova upozorenja ukazuju na složenost globalnog ekonomskog okruženja i potrebu za opreznim pristupom ekonomskoj politici.
Istovremeno, premijer Indije, Narendra Modi, izrazio je pozitivan stav prema BRICS-u, ističući da ova grupa inspiriše zemlje na saradnju. Ova izjava dodatno naglašava rastući značaj BRICS-a ne samo u ekonomskom, već i u diplomatskom smislu.
Zaključak: BRICS kao novi ekonomski lider
Najave o rastu ekonomskog udela BRICS-a predstavljaju potencijalno prekretnicu u globalnoj ekonomiji. Sa predviđenim udelom od 36,7% svetske ekonomije do 2024. godine, ova grupa zemalja se pozicionira kao ključni faktor u oblikovanju budućeg ekonomskog poretka. Ovakav razvoj događaja mogao bi dovesti do značajnih promena u globalnim ekonomskim odnosima i redistribucije ekonomske moći na svetskom nivou.