U Srbiji, preduzetnice majke suočavaju se sa značajnom zakonskom diskriminacijom u pogledu prava na trudničko odsustvo i naknade zarade. Ova problematika postaje sve izraženija, privlačeći pažnju različitih organizacija i građana koji zahtevaju hitne reforme.
Zakonska diskriminacija preduzetnica majki
Trenutno važeći propisi u Srbiji tretiraju preduzetnice kao nezaposlene osobe tokom trudnoće i porodiljskog odsustva. Ovo znači da one nemaju ista prava na nadoknadu kao ostale zaposlene žene u istom periodu. Udruženje "Mame su zakon" ističe da je u skupštinsku proceduru predat Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ukoliko bude usvojen, ovaj zakon bi omogućio preduzetnicama koje žele da održe aktivnost svog poslovanja tokom trudnoće da primaju punu nadoknadu zarade, umesto trenutnih 50 procenata.
Digitalna zajednica, još jedna organizacija koja se zalaže za promenu statusa preduzetnica, u saradnji sa udruženjem AFA, poziva korporacije da pruže podršku preduzetnicama majkama. Ova podrška može se manifestovati kroz postavljanje banera na korporativnim sajtovima ili deljenjem vizuala inicijative na društvenim mrežama.
Ključni zahtevi za unapređenje položaja preduzetnica
Glavni zahtevi organizacija koje se bore za prava preduzetnica majki uključuju:
- Pravo na pun iznos naknade zarade za preduzetnice koje odluče da ne odjave obavljanje delatnosti tokom trudničkog odsustva
- Pravičan obračun naknade zarade, uključujući uplaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje
- Pristup penzijskom i invalidskom osiguranju tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta
- Mogućnost odsustva sa posla u trajanju od dve godine nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta
- Pravo prenosa odsustva radi nege deteta na partnera
Diskriminacija u odnosu na zaposlene majke
Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom trenutno omogućava zaposlenim majkama da odsustvuju sa posla u trajanju od dve godine nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta. Međutim, preduzetnice majke su uskraćene za ovo pravo, ograničavajući njihovo odsustvo na samo godinu dana, čak i u slučaju rođenja trećeg ili narednog deteta.
Dodatno, dok zaposlene majke imaju pravo na zagarantovanu naknadu u visini minimalne plate tokom porodiljskog odsustva, preduzetnice su izostavljene iz ove odredbe. Nije neuobičajeno da naknada za porodiljsko odsustvo preduzetnica bude manja od 10.000 dinara, što je daleko ispod minimalne zarade u Srbiji.
Inicijative za promene i podrška javnosti
Borba za prava preduzetnica majki traje od 2018. godine. Uprkos stalnim obećanjima, njihov položaj se još uvek nije značajno promenio. Digitalna zajednica naglašava važnost prepoznavanja hrabrosti preduzetnica koje se odlučuju da žive od svojih ideja, umesto da ih diskriminišemo.
Do sada je svoju podršku ovoj inicijativi iskazalo preko 50.000 građana i više od 100 pravnih lica. Ovo pokazuje da postoji široka društvena svest o problemu i želja za promenom.
Širi kontekst problema i potreba za sveobuhvatnom reformom
Tatjana Macura iz udruženja "Mame su Zakon" ističe da, iako je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom menjan nekoliko puta, mnoga pitanja ostaju nerešena. Pored preduzetnica, problemi pogađaju i:
- Nezaposlene majke
- Majke zaposlene pod fleksibilnim ugovorima
- Grupe koje će i nakon izmena uslovljenih odlukama Ustavnog suda primati naknade manje od republičkog minimalca
- Majke koje su rodile više od četvoro dece, koje trenutni zakon ne prepoznaje
Ova situacija ukazuje na potrebu za sveobuhvatnom reformom zakonodavstva koje se tiče prava majki i podrške porodicama u Srbiji. Neophodno je uskladiti različite zakone i propise kako bi se osigurala jednakost i pravednost za sve kategorije majki, bez obzira na njihov radni status.
U zaključku, borba za prava preduzetnica majki u Srbiji predstavlja važno društveno pitanje koje zahteva hitnu pažnju zakonodavaca. Potrebne su sveobuhvatne reforme koje će osigurati jednakost, pravednost i adekvatnu podršku svim majkama, uključujući i preduzetnice.