U Evropskoj uniji i Srbiji, bezbednost na radu predstavlja kritično pitanje koje zahteva hitnu pažnju. Nedavna statistika otkriva zabrinjavajuće trendove u broju nesreća i povreda na radnom mestu, naglašavajući potrebu za poboljšanim merama zaštite i prevencije.
Analiza nesreća na radu u Evropskoj uniji
Prema najnovijim podacima, EU je u 2021. godini zabeležila alarmantno povećanje broja nesreća na radu. Približno 2,17 miliona incidenata rezultiralo je odsustvom radnika sa posla u trajanju od četiri dana ili duže. Ovo predstavlja značajan porast od gotovo 11% u poređenju sa prethodnom godinom, kada je evidentirano oko 1,96 miliona nesreća.
Interesantno je primetiti da je, uprkos ovom porastu, ukupan broj nesreća i dalje niži nego pre pandemije COVID-19. U 2019. godini, zabeleženo je približno 2,4 miliona nesreća, što ukazuje na smanjenje od otprilike 9% u odnosu na period pre pandemije. Ovaj trend se može pripisati smanjenoj aktivnosti u određenim sektorima tokom pandemije, kao i povećanom odsustvu sa rada usled zdravstvenih mera.
Priroda i lokacija povreda na radu
Analiza prirode povreda otkriva raznovrsnost incidenata na radnom mestu. Najčešće zabeležene povrede uključuju:
- Rane i površinske povrede (31,4%)
- Iščašenja, uganuća i istegnuća (24,6%)
- Potrese mozga i unutrašnje povrede (19,9%)
- Frakture kostiju (11,8%)
Što se tiče lokacije povreda, statistika pokazuje da su gornji ekstremiteti najčešće pogođeni, sa učestalošću od 41,8%. Slede donji ekstremiteti sa 29,2%, dok povrede leđa, uključujući kičmu i pršljenove, čine 10% slučajeva. Povrede glave zabeležene su u 6,6% incidenata.
Sektori sa povećanim rizikom
Poljoprivreda, industrija, građevinarstvo i usluge u poslovnoj privredi identifikovani su kao sektori sa najvišom stopom povreda na radu. Ovi podaci naglašavaju potrebu za pojačanim merama bezbednosti i obuke u ovim specifičnim oblastima privrede.
Situacija bezbednosti na radu u Srbiji
U Srbiji, situacija vezana za bezbednost na radu takođe izaziva zabrinutost. Prema izveštaju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, samo u 2023. godini evidentirano je 1.322 povrede na radu. Od tog broja, 14 slučajeva je imalo fatalan ishod, dok je 1.308 klasifikovano kao teške povrede.
Važno je napomenuti da ovi podaci predstavljaju samo prijavljene slučajeve od strane poslodavaca. Stručnjaci procenjuju da je stvaran broj povreda verovatno veći, što ukazuje na potencijalni problem neprijavljivanja incidenata.
Poziv na akciju i preporuke
Fondacija Centar za demokratiju, povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu, apeluje na ubrzanje procesa donošenja Strategije bezbednosti i zdravlja na radu, kao i akcionog plana za njeno sprovođenje. Ova inicijativa ima za cilj da adresira zabrinjavajuće visok broj povreda na radu u Srbiji.
Eksperti preporučuju sledeće mere za poboljšanje situacije:
- Dosledna primena postojeće regulative u oblasti bezbednosti na radu
- Efikasnije sprovođenje započetih reformi u domenu bezbednosti i zdravlja na radu
- Povećanje svesti o važnosti prijavljivanja svih incidenata na radnom mestu
- Unapređenje obuke radnika o bezbednosnim procedurama
- Redovna inspekcija radnih mesta i implementacija preventivnih mera
U zaključku, bezbednost na radu ostaje kritično pitanje kako u EU, tako i u Srbiji. Uprkos određenim poboljšanjima, visok broj nesreća i povreda naglašava potrebu za kontinuiranim naporima u unapređenju radnih uslova i implementaciji efikasnijih bezbednosnih mera. Samo kroz zajedničke napore vlada, poslodavaca i radnika možemo stvoriti sigurnije radno okruženje za sve.