U Crnoj Gori, projekat auto-puta Bar-Boljare ulazi u novu fazu, privlačeći pažnju domaćih i međunarodnih aktera. Tender za nastavak izgradnje ovog ključnog infrastrukturnog projekta izazvao je značajno interesovanje, posebno među kineskim, turskim i azerbejdžanskim kompanijama.
Konkurencija na tenderu za auto-put Bar-Boljare
Tender za drugu deonicu auto-puta Bar-Boljare privukao je osam kompanija iz Kine, Turske i Azerbejdžana. Među njima se ističe kineska kompanija CRBC, koja je već izgradila prvih 40 kilometara ovog važnog putnog pravca. Ministarka saobraćaja, Maja Vukićević, naglašava da se tender sprovodi prema pravilima EBRD-a, koji će delimično finansirati projekat.
„Na tender se prijavila kompanija CCC, koja je matična firma CRBC-a," objašnjava Vukićević. „Međutim, konačan izbor zavisiće od ispunjavanja postavljenih uslova. Postoji mogućnost da CRBC ponovo dobije priliku za izgradnju druge deonice."
Politički aspekti i kineski uticaj
Interesantno je primetiti da poslanici prosrpskog saveza u crnogorskim medijima otvoreno podržavaju kineske kompanije. Dejan Đurović, poslanik Nove srpske demokratije, nedavno je izjavio da bi „potencijalni kineski investitori mogli dobiti posao na drugoj deonici, s obzirom na njihovu reputaciju korektnih izvođača radova".
Međutim, ova situacija izaziva kontroverze. Američka nevladina organizacija, Međunarodni forum za demokratske studije, u saradnji sa crnogorskom organizacijom MANS, objavila je izveštaj koji sugeriše da Kina vrši uticaj u Crnoj Gori prvenstveno kroz ekonomske kanale, „često koristeći korupciju među političkim elitama".
Finansijski izazovi i prethodna iskustva
Podsetimo, Crna Gora je 2014. godine sklopila ugovor sa CRBC-om za izgradnju prve deonice puta Bar-Boljare, finansirane kreditom od približno 944 miliona dolara od kineske Eksim banke. Ovaj potez tadašnje vlade, predvođene Milom Đukanovićem, naišao je na kritike zbog visokog zaduženja i netransparentnosti procesa.
Prva deonica auto-puta otvorena je za saobraćaj 2022. godine, nakon višestrukih odlaganja i povećanja troškova. Međutim, još uvek postoji nerešen spor između CRBC-a i crnogorske države o odgovornosti za trogodišnje kašnjenje i potencijalne penale, koji bi mogli iznositi oko 50 miliona evra godišnje.
Uloga EBRD-a i budući planovi
Evropska banka za obnovu i razvoj igra ključnu ulogu u finansiranju druge deonice auto-puta. Milan Ljiljanić, direktor državnog preduzeća "Monteput", ističe da EBRD ima jasno definisane kriterijume koji se moraju poštovati, eliminišući mogućnost favorizovanja određenih kompanija.
Deonica Mateševo-Andrijevica, duga oko 22 kilometra, predstavlja približno 14% ukupne trase auto-puta Bar-Boljare. EBRD je procenila troškove izgradnje na oko 530 miliona evra, od čega je već obezbedila kredit od 200 miliona.
Ljiljanić najavljuje da je potpisivanje ugovora o projektovanju i izgradnji planirano za prvu polovinu 2025. godine, dok se završetak radova očekuje 2030. godine. Međutim, opozicionar Stefan Ćulafić smatra da ovaj vremenski okvir nije realan, ukazujući na potencijalne probleme sa geodetskim radovima i eksproprijacijom zemljišta.
Zaključak: Budućnost auto-puta Bar-Boljare
Projekat auto-puta Bar-Boljare nastavlja da bude od ključnog značaja za crnogorsku infrastrukturu, uprkos izazovima i kontroverzama. Balansiranje između ekonomskih interesa, geopolitičkih uticaja i potreba za transparentnošću ostaće ključno pitanje u narednim fazama ovog ambicioznog projekta.