Australija se trenutno suočava sa značajnim ekonomskim izazovima, uključujući rastući budžetski deficit i akumulirani dug. Uprkos naporima vlade da kontroliše troškove i suzbije inflaciju, prognoze ukazuju na potrebu za daljim merama.
Rastući budžetski deficit Australije
Prema podacima državnog trezora, budžetski deficit Australije će se proširiti sa približno 1,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u tekućoj fiskalnoj godini na skoro 2% BDP-a u periodu 2024-2025. Ovo povećanje deficita predstavlja značajan izazov za australijsku ekonomiju i zahteva pažljivo upravljanje fiskalnom politikom.
Džim Čalmers, ministar finansija Australije, preduzima mere za uspostavljanje fiskalnog kredibiliteta laburističke vlade. Njegov pristup se fokusira na održavanje budžetskih troškova na nižem nivou, s ciljem da se izbegne dalji rast inflacije i kamatnih stopa. Ova strategija se značajno razlikuje od kontroverznog poteza bivše britanske administracije, koja je kreirala mini-budžet za neosnovana smanjenja poreza, što je dovelo do haosa na tržištu.
Novi troškovi i mere štednje
Novi budžetski troškovi su uglavnom povezani sa realizacijom predizbornih obećanja laburističke vlade. Ovi troškovi uključuju:
- Produženo porodiljsko odsustvo za očeve
- Povećane podsticaje za brigu o deci
- Finansiranje projekata za proizvodnju čiste energije
Da bi nadoknadila ove troškove, vlada je implementirala mere štednje i povećala prihode. Procenjuje se da će ove mere doneti uštedu od gotovo 28,5 milijardi dolara tokom četvorogodišnjeg perioda. Ova ravnoteža između novih troškova i mera štednje je ključna za održavanje fiskalne stabilnosti.
Prognoze rasta plata i inflacije
Čalmers predviđa ubrzanje rasta plata do 3,75% u tekućoj fiskalnoj godini, sa očekivanjem da će u 2024. nadmašiti stopu inflacije. Ovo predstavlja potencijalno ispunjenje ključnog predizbornog obećanja Australijske laburističke partije o nastavku rasta realnih plata.
Međutim, uprkos ovim pozitivnim prognozama, neto dug se i dalje očekuje da će rasti. Procenjuje se da će dostići približno 23% BDP-a tokom ove godine, a zatim porasti na skoro 28,5% u periodu 2025-2026. Ovaj rast duga delimično odražava povećanje prinosa na globalne državne obveznice.
Poređenje sa globalnim trendovima
Važno je napomenuti da su nivoi australijskog deficita i duga još uvek znatno niži u poređenju sa ostalim članicama Grupe 20. Prognozira se da će prosečni budžetski deficiti G20 zemalja ostati iznad 3% BDP-a do 2026. godine, dok se očekuje da će njihov državni dug u 2023. dostići oko 77% BDP-a.
Filip Lou, guverner Banke rezervi Australije (RBA), signalizirao je mogućnost daljeg povećanja kamatnih stopa. Od maja prošle godine, RBA je podigla kamatnu stopu sa 0,1% na 2,6% u oktobru, sa ciljem vraćanja inflacije na ciljani nivo između 2% i 3%.
Inflatorni pritisci i budući izazovi
Očekuje se da će najnoviji podaci pokazati da su potrošačke cene u Australiji dostigle približno 7% u drugom kvartalu. Trezor i RBA predviđaju da će inflacija dostići svoj vrhunac nešto ispod 8% kasnije tokom ove godine. Ovi inflatorni pritisci predstavljaju značajan izazov za australijsku ekonomiju i zahtevaju pažljivo balansiranje fiskalne i monetarne politike.
U zaključku, australijska vlada se suočava sa složenim zadatkom upravljanja budžetskim deficitom i dugom, istovremeno nastojeći da stimuliše ekonomski rast i kontroliše inflaciju. Uspeh ovih napora će u velikoj meri zavisiti od sposobnosti vlade da implementira efikasne fiskalne mere i prilagodi se promenljivim globalnim ekonomskim uslovima.