Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Apotekarsko tržište Srbije: Izazovi i perspektive

Apotekarsko tržište Srbije doživljava značajan rast, suočavajući se istovremeno sa izazovima regulacije i konkurencije. Ovaj članak analizira trenutno stanje sektora, ključne igrače i potencijalne promene u budućnosti.

Pregled apotekarskog tržišta Srbije

Apotekarsko tržište u Srbiji pokazuje impresivne rezultate. Apotekarsko tržište u zemlji karakteriše visoka konkurencija i značajni prihodi. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2022. godini, 1.180 registrovanih apotekarskih ustanova ostvarilo je ukupan prihod od približno 168,2 milijarde dinara, što je ekvivalentno gotovo milijardu i po evra.

Dva najveća lanca, Lilly Drogerie i Benu, zajedno su u istoj godini ostvarili prihod od oko 46 milijardi dinara, što je nešto više od 390 miliona evra. Ovi impresivni brojevi ukazuju na značajan potencijal i vrednost apotekarskog tržišta u Srbiji.

Ključni igrači na tržištu

Na srpskom apotekarskom tržištu dominira nekoliko velikih igrača. Lilly Drogerie, lider u maloprodaji farmaceutskih proizvoda, upravlja sa više od 200 apoteka. Benu, u vlasništvu Phoenix Pharma, ima mrežu od 430 apoteka širom zemlje. Treći značajan igrač je Dr.Max, čija "porodica apoteka" obuhvata skoro 300 objekata, uključujući brendove poput Nova Pharm, Medis lek, Cvejić, Melem, Ristić i Emily pharm.

Pored ovih velikih lanaca, na tržištu posluju i brojne manje apotekarske ustanove u domaćem vlasništvu, poput Janković, Filly, Galen Pharm, Vegafarma i Kršenković. Ova raznolikost igrača doprinosi dinamičnosti tržišta i pruža potrošačima širok izbor.

Izazovi regulacije i konkurencije

Uprkos impresivnim prihodima, apotekarsko tržište Srbije suočava se sa značajnim izazovima. Jedan od ključnih problema je nedostatak demografskih i geografskih ograničenja za otvaranje novih apoteka, što je praksa u mnogim zemljama EU.

Mirjana Marković, magistarka farmacije i predsednica sekcije za apotekarsku delatnost Saveza farmaceutskih udruženja Srbije, upozorava: "Apoteke se otvaraju kao pekare i kladionice, na svakom ćošku. Ova pojava ugrožava rad postojećih apoteka i banalizuje posao magistara farmacije."

Prema procenama portala Statista, u Srbiji postoji približno 18 apoteka na 100.000 stanovnika, što je znatno manje nego u nekim evropskim zemljama poput Grčke (88 apoteka na 100.000 stanovnika), ali više nego u Danskoj (9 apoteka na 100.000 stanovnika).

Debata o regulaciji tržišta

Pitanje regulacije apotekarskog tržišta izaziva intenzivne debate. Dok neki stručnjaci, poput Mirjane Marković, zagovaraju strožu regulaciju, drugi, poput ekonomiste Mihaila Gajića, upozoravaju na potencijalne negativne posledice ograničavanja konkurencije.

Gajić ističe: "Dodatna regulacija kroz demografsko-geografska ograničenja mogla bi imati negativne posledice po potrošače kroz smanjenje konkurencije. To bi moglo dovesti do povećanja cena i otežati otvaranje novih malih apoteka."

S druge strane, zagovornici strože regulacije ističu potrebu za očuvanjem kvaliteta farmaceutske usluge i sprečavanjem pretvaranja apoteka u obične prodavnice.

Budućnost apotekarskog tržišta u Srbiji

Ministarstvo zdravlja Srbije razmatralo je u Nacrtu Strategije optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite uspostavljanje geografskih i demografskih kriterijuma za otvaranje novih apoteka. Ova mera bi, prema procenama, mogla dovesti do ograničavanja broja apoteka, njihovog rentabilnijeg poslovanja i pružanja kvalitetnije farmaceutske zdravstvene zaštite.

Dodatne mere koje se razmatraju uključuju:

  • Jačanje inspekcijskih službi
  • Proširenje dijapazona usluga koje mogu pružiti magistri farmacije
  • Razmatranje povećanja marže na lekove koji se izdaju na recept

Ove promene mogle bi značajno uticati na budućnost apotekarskog tržišta u Srbiji, balansirajući između potrebe za konkurencijom i očuvanjem kvaliteta farmaceutske usluge.

U zaključku, apotekarsko tržište Srbije nalazi se na prekretnici. Dok impresivni prihodi ukazuju na potencijal sektora, izazovi regulacije i konkurencije zahtevaju pažljivo razmatranje. Budućnost ovog tržišta zavisiće od sposobnosti da se balansira između ekonomskih interesa i kvaliteta zdravstvene zaštite.