Apotekarska delatnost u Srbiji doživljava značajne promene, sa tržištem vrednim gotovo 1,5 milijardi evra i rastućom konkurencijom. Apotekarska delatnost suočava se sa izazovima balansiranja između velikih lanaca i malih, nezavisnih apoteka.
Rast tržišta apoteka i intenziviranje konkurencije
U Srbiji se primećuje trend otvaranja novih apoteka, često u neposrednoj blizini postojećih. Primer ovoga je novobeogradski Blok 23, gde se na potezu od samo 50 metara nalaze četiri apoteke, uključujući lance poput Dr.Max i Benu, kao i manje, nezavisne apoteke.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji je registrovano približno 1.180 apotekarskih ustanova. Ove ustanove su tokom 2022. godine ostvarile ukupan prihod od oko 168,2 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od otprilike 15 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend rasta prihoda primetan je već treću godinu zaredom, što ukazuje na stabilnost i potencijal ovog sektora.
Izazovi malih apoteka u konkurentnom okruženju
Uprkos rastu tržišta, mali apotekari se suočavaju sa značajnim izazovima. Danijela Travica, vlasnica apoteke Travica Pharm, ističe da je opstanak malih apoteka u blizini velikih lanaca izuzetno težak. Ona naglašava da je za pokretanje apoteke potrebno značajno ulaganje, uključujući i početno punjenje rafova koje košta oko dva miliona dinara.
"Barem dve godine plaćate valute, knjigovođu, eko i druge takse i borite se da preživite," objašnjava Travica, naglašavajući da je svesno ušla u ovaj poduhvat znajući da u početnom periodu neće ostvarivati profit.
Nejednaki uslovi poslovanja za male i velike igrače
Jedan od ključnih problema sa kojima se suočavaju mali apotekari je neravnopravan položaj u odnosu na velike lance kada je reč o nabavci lekova. Veliki lanci ostvaruju značajne popuste na količinu, što im omogućava da nabavljaju lekove po nižim cenama. Na primer, popularni lek protiv glavobolje veliki lanci mogu nabaviti po ceni od 150 dinara po komadu, dok mali apotekari plaćaju i do 190 dinara jer ne mogu da naruče velike količine.
Travica ističe: "Mi mali ne možemo da se 'razmahnemo' jer veliki lanci ostvaruju popust na količinu. Ne mogu da 'povučem' 5.000 kutija i 'zarobim' lager."
Strategije opstanka malih apoteka
Uprkos izazovima, mali apotekari pronalaze načine da opstanu i konkurišu velikim lancima. Jedna od ključnih strategija je fokus na kvalitet usluge i personalizovani pristup kupcima. Danijela Travica naglašava da je poverenje koje grade sa svojim kupcima njihov najvažniji kapital.
"Naša ključna prednost nad velikim lancima je usluga koju pružamo – mi smo tu da saslušamo, posavetujemo, upozorimo, i to je razlog zbog koga će se neko vratiti kod nas," ističe Travica.
Još jedna strategija je pažljiv odabir asortimana. Dok je od 2017. godine u apotekama dozvoljena prodaja šireg spektra proizvoda, uključujući šminku i sredstva za čišćenje, neki mali apotekari se odlučuju da ostanu fokusirani na tradicionalni apotekarski asortiman.
Predlozi za unapređenje apotekarske delatnosti
U cilju unapređenja apotekarske delatnosti u Srbiji, predloženo je nekoliko mera kroz Nacrt strategije optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite. Ove mere uključuju:
- Uspostavljanje geografskih i demografskih kriterijuma za otvaranje novih apoteka
- Jačanje inspekcijske službe
- Širenje dijapazona usluga koje mogu pružiti magistri farmacije
- Razmatranje povećanja marže na lekove koji se izdaju na recept
Danijela Travica predlaže primenu "švedskog modela" u Srbiji, prema kojem bi cena leka bila ista bez obzira na to da li se radi o maloj apoteci ili velikom lancu. Ona smatra da bi se na taj način kupci opredeljivali prema kvalitetu usluge, a ne prema akcijama i popustima koje veliki lanci mogu da priušte.
Budućnost apotekarske delatnosti u Srbiji
Uprkos izazovima, apotekarska delatnost u Srbiji pokazuje znake rasta i razvoja. Međutim, potrebno je pronaći balans između podsticanja konkurencije i zaštite malih, nezavisnih apoteka koje često pružaju personalizovaniju uslugu.
Ključno pitanje za budućnost sektora je kako osigurati fer tržišnu utakmicu u kojoj će i mali i veliki igrači imati jednake šanse za uspeh. Implementacija predloženih mera i potencijalno usvajanje modela po uzoru na druge evropske zemlje moglo bi doprineti stvaranju stabilnijeg i pravednijeg tržišta apoteka u Srbiji.
U zaključku, apotekarska delatnost u Srbiji suočava se sa značajnim izazovima, ali i prilikama za rast. Balansiranje između potreba velikih lanaca i malih apoteka, uz fokus na kvalitet usluge i fer konkurenciju, ključno je za održivi razvoj ovog važnog sektora zdravstvene zaštite.