U proteklom periodu, Produktna berza je zabeležila značajne promene u trgovini primarnim poljoprivrednim kulturama. Povećana ponuda i fluktuacije cena obeležile su tržište, sa posebnim naglaskom na pšenicu koja je preuzela vodeću ulogu u trgovini.
Dominacija pšenice na tržištu
Nakon mesec dana dominacije kukuruza, pšenica je zauzela centralno mesto u trgovini na Produktnoj berzi. Ova promena je donela značajne posledice za učesnike na tržištu. Cene pšenice i soje su opale, dok je kukuruz održao stabilnu cenovnu poziciju.
Ukupan promet na berzi je dostigao impresivnih 5.350 tona robe, što predstavlja porast od gotovo 98% u odnosu na prethodnu nedelju. Finansijska vrednost ove trgovine iznosila je približno 133 miliona dinara, što ukazuje na intenzivnu aktivnost na tržištu.
Analiza tržišta kukuruza
Tržište kukuruza je nastavilo da pokazuje visok nivo aktivnosti, sa ponudom koja je nadmašila potražnju. Izvoznici i trgovci su bili glavni akteri na strani kupaca, pri čemu je posebna pažnja posvećena kukuruzu sa analizom na aflatoksin.
Cene kukuruza su varirale između 19,00 i 20,40 dinara po kilogramu bez PDV-a, u zavisnosti od analize na aflatoksin i pariteta. Prosečna cena je ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu nedelju, zadržavajući se na nivou od 19,68 dinara po kilogramu bez PDV-a (odnosno 21,65 dinara sa PDV-om).
Interesantno je pomenuti da je zaključen i jedan ugovor na paritetu CPT luka po ceni od 20,60 dinara po kilogramu bez PDV-a, što ukazuje na različite strategije trgovaca na tržištu.
Pšenica preuzima primat
Za razliku od prethodne nedelje kada je vladalo zatišje, tržište pšenice je doživelo značajno oživljavanje. Obim trgovine je porastao za impresivnih 2.512 tona u odnosu na prethodni period, što ukazuje na povećano interesovanje učesnika na tržištu.
Slično situaciji sa kukuruzom, i tržište pšenice je karakterisala povećana ponuda. Kupci su pokazali najveće interesovanje za pšenicu sa sadržajem proteina između 11,5 i 12 procenata, što ukazuje na specifične zahteve u pogledu kvaliteta.
Cene pšenice su se kretale u širokom rasponu od 22,40 do 23,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, varirajući u zavisnosti od parametara kvaliteta i pariteta. Prosečna cena je iznosila 22,63 dinara po kilogramu bez PDV-a (24,89 dinara sa PDV-om), što predstavlja pad od približno 2,43% u odnosu na prethodni period.
Stanje na tržištu soje
Tržište soje je takođe doživelo povećanu ponudu, ali je interesovanje kupaca bilo izuzetno slabo. Soja, kao važna uljarica, zabeležila je pad cene od oko 4,05% u odnosu na poslednji uporedivi podatak.
Zaključen je samo jedan berzanski ugovor za soju po ceni od 56,50 dinara po kilogramu bez PDV-a (62,15 dinara sa PDV-om), uz obračun kvaliteta. Ova cena je ujedno predstavljala i prosečnu cenu za ovu kulturu na berzi.
Implikacije za poljoprivredni sektor
Ove fluktuacije na Produktnoj berzi imaju značajne implikacije za celokupan poljoprivredni sektor Srbije. Promena dominantne kulture u trgovanju sa kukuruza na pšenicu može ukazivati na šire trendove u poljoprivrednoj proizvodnji i potražnji.
Pad cena pšenice i soje mogao bi uticati na odluke poljoprivrednika o setvi u narednoj sezoni, dok stabilnost cene kukuruza može pružiti određenu sigurnost proizvođačima ove kulture.
Povećana ponuda svih primarnih poljoprivrednih kultura mogla bi ukazivati na dobru žetvu, ali i na potencijalne izazove u plasmanu proizvoda na tržište. Ova situacija naglašava važnost praćenja tržišnih trendova i prilagođavanja strategija kako proizvođača, tako i trgovaca.
U zaključku, dinamika na Produktnoj berzi odražava šire ekonomske trendove u poljoprivrednom sektoru Srbije. Kontinuirano praćenje ovih kretanja je od ključnog značaja za sve učesnike u lancu proizvodnje i distribucije poljoprivrednih proizvoda, omogućavajući im donošenje informisanih odluka u nestabilnom tržišnom okruženju.