Nedavno objavljena analiza tržišta nekretnina u Srbiji ukazuje na umereni rast u prvoj polovini 2024. godine, sa značajnim regionalnim razlikama i izazovima u stambenom sektoru. Ovaj pregled pruža detaljnu sliku trenutnog stanja i budućih trendova na tržištu nekretnina u zemlji.
Rast tržišta nekretnina u Srbiji
Prema najnovijem izveštaju RGZ-a, ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine dostigla je približno 3,4 milijarde evra. Ovo predstavlja povećanje od 3,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što ukazuje na postepeni oporavak tržišta.
Međutim, ekonomista Aleksandar Radivojević iz Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) naglašava potrebu za opreznim tumačenjem ovih podataka. On ističe da je, uprkos pozitivnom trendu, vrednost tržišta i dalje ispod nivoa iz 2022. godine, sugerišući da je pre reč o oporavku nego o značajnom rastu.
Struktura tržišta i regionalne razlike
Analiza strukture tržišta otkriva da stanovi dominiraju u ukupnoj vrednosti prometa, čineći čak 54% ukupne investicije sa iznosom od približno 1,8 milijardi evra. Slede ih kuće sa 8% udela (oko 273,8 miliona evra), građevinsko zemljište sa 261,5 miliona evra, poslovni prostori sa 4,5% (150 miliona evra) i poljoprivredno zemljište sa 3,5% (117,5 miliona evra).
Interesantno je primetiti značajne regionalne razlike. Grad Beograd, iako dominantan sa 57% udela u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova, pokazuje znakove usporavanja. Radivojević ističe da je Beograd jedini od četiri regiona u Srbiji zabeležio pad vrednosti tržišta nekretnina u prvoj polovini 2024. godine u odnosu na isti period 2023. Ovaj trend je posebno izražen u opštini Savski venac, gde je zabeležen pad od čak 150 miliona evra.
Izazovi i trendovi na tržištu stanova
Detaljnija analiza beogradskog tržišta otkriva zanimljive trendove. Najveći pozitivan doprinos zabeležen je u opštini Surčin, dok je najveći rast primećen kod građevinskog zemljišta, sa povećanjem od preko 50 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju na značajne strukturne promene na tržištu nekretnina u glavnom gradu.
Radivojević naglašava da bi negativan rezultat u Beogradu bio još izraženiji bez aktivnosti vezanih za EXPO projekat. Ovo sugeriše da veliki infrastrukturni projekti mogu imati značajan uticaj na lokalno tržište nekretnina, ublažavajući negativne trendove u određenim segmentima.
Načini finansiranja i uticaj kreditnih uslova
Analiza RGZ-a pokazuje da je samo 8% svih nepokretnosti plaćeno iz kreditnih sredstava u prvom polugodištu 2024. godine. Stanovi prednjače u ovoj kategoriji, sa 20% kupovina finansiranih kreditima. Ovi podaci ukazuju na značajnu prevagu gotovinskih transakcija na tržištu nekretnina.
Radivojević objašnjava da visok procenat gotovinskih kupovina ne treba nužno povezivati sa nelegalnim aktivnostima. On ističe da su lošiji kreditni uslovi, uključujući visoke kamatne stope i veće učešće, glavni razlozi smanjenog korišćenja kredita za kupovinu nekretnina. Ovo je dovelo do smanjenja broja kreditnih kupaca na tržištu, što se direktno odražava na vrednost tržišta stanova.
Budući izazovi i perspektive tržišta nekretnina
Ekonomista FREN-a upozorava da bi kupci nekretnina trebalo da se nadaju povećanju zarada u budućnosti. Čak i potencijalni pad cena nekretnina od 10% ne bi značajno olakšao kupovinu većini građana Srbije zbog velike disproporcije između cena nekretnina i prosečnih zarada.
Radivojević naglašava potrebu za sistemskim rešenjima na nivou države, umesto oslanjanja na stihijska dešavanja na tržištu. On upozorava da bi eventualno smanjenje tražnje za stanovima, uzrokovano nedostatkom finansijskih sredstava građana i nepovoljnim kreditnim uslovima, moglo dovesti do pada cena, ali i do smanjenja obima gradnje.
U zaključku, tržište nekretnina u Srbiji pokazuje znakove oporavka, ali se suočava sa značajnim izazovima. Nejednaki regionalni razvoj, promene u strukturi finansiranja i potreba za sistemskim rešenjima stambenog pitanja ostaju ključni faktori koji će oblikovati budućnost ovog važnog ekonomskog sektora.