U svetlu nedavno pokrenute inicijative "Najbolja cena" u Srbiji, analiza tržišta maloprodaje hrane otkriva značajne razlike između srpskog i nemačkog tržišta, ukazujući na potrebu za sveobuhvatnom reformom domaćeg sektora prehrambenih proizvoda.
Uporedna analiza cena hrane u Srbiji i EU
Prema podacima Eurostata, cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji dostižu čak 96% proseka Evropske unije. Ova činjenica je posebno zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da zarade, životni standard i potrošnja u Srbiji značajno zaostaju za evropskim prosekom. Ovakva situacija postavlja pitanje o efikasnosti i pravednosti srpskog tržišta maloprodaje hrane.
Da bismo bolje razumeli ovu problematiku, uporedili smo srpsko tržište sa nemačkim, s obzirom na to da veliki broj srpskih građana živi i radi u Nemačkoj. Istraživanje je pokazalo značajne razlike u funkcionisanju maloprodaje između ove dve zemlje, što može pružiti korisne uvide za potencijalne reforme u Srbiji.
Specifičnosti nemačkog tržišta maloprodaje hrane
Prema rečima Patrika Hepnera (Patrick Hoeppner), istraživača u ifo Institutu iz Minhena, maloprodaja hrane u Nemačkoj funkcioniše po principima slobodnog tržišta, bez ograničenja cena namirnica ili marži trgovaca. Ovo je u suprotnosti sa nekim drugim evropskim zemljama, poput Mađarske, koje primenjuju takve mere.
Interesantno je da je Nemačka pokušala da uvede ograničenja cena za određene proizvode tokom tzv. "krize troškova života" krajem 2021. godine. Međutim, ove mere su se pokazale neefikasnim u snižavanju cena namirnica i usporavanju inflacije.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na cene hrane u Nemačkoj je poreska politika. Osnovni prehrambeni proizvodi se oporezuju PDV-om od 7%, za razliku od ostalih proizvoda gde je stopa 19%. Iako je bilo predloga o privremenom snižavanju ove stope kako bi se usporila inflacija cena hrane, ova ideja nije zaživela kao ozbiljan politički predlog.
Struktura nemačkog tržišta maloprodaje hrane
Paradoksalno, iako je nemačko tržište maloprodaje hrane prilično koncentrisano, sa četiri velika igrača koji kontrolišu značajan deo tržišta (Aldi, Lidl, Edeka i Rewe), cene namirnica u Nemačkoj su relativno niže u poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama. Hepner objašnjava da ovaj fenomen proizilazi iz specifične strukture nemačke maloprodaje prehrambenih proizvoda.
Veliki trgovinski lanci u Nemačkoj imaju značajnu tržišnu moć, što im omogućava da ostvare povoljne uslove pri kupovini proizvoda od dobavljača. Ova prednost u ceni se često prenosi na potrošače. Istovremeno, nemački potrošači su veoma cenovno osetljivi, što dodatno podstiče konkurenciju među trgovcima.
Specifičnost nemačkog tržišta je i velika zastupljenost prodavnica sa sniženjima i nedeljnim akcijama, što dodatno snižava cene određenih prehrambenih proizvoda. Ova dinamika tržišta stvara situaciju u kojoj trgovački lanci često nemaju mnogo prostora za manevrisanje kada je reč o cenama, jer konkurencija može lako ponuditi bolju ponudu potrošačima.
Analiza srpskog tržišta maloprodaje hrane
Za razliku od nemačkog tržišta, situacija u Srbiji je znatno drugačija. Prema rečima Pavla Medića, zamenika glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES), odnos cena hrane i prosečnih zarada u Srbiji je, uz Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, daleko najnepovoljniji u Evropi.
Medić predlaže da se za "popravku" srpskog tržišta maloprodaje hrane fokusiramo na tri ključne oblasti:
- Poreska politika
- Troškovi distribucije
- Ulazne cene
Poreska politika u Srbiji
Kada je reč o poreskoj politici, Srbija primenjuje posebnu stopu PDV-a od 10% na većinu prehrambenih proizvoda, što je nešto više od proseka drugih evropskih zemalja (4-8%). Medić sugeriše da postoji prostor za dodatno smanjenje PDV-a na osnovne proizvode, što bi moglo uticati na snižavanje cena u opsegu do 5%, u zavisnosti od elastičnosti tražnje i ponude.
Troškovi distribucije i trgovačke marže
Troškovi distribucije, koji uključuju trgovačke marže, predstavljaju značajnu nepoznanicu u strukturi cena. Komisija za zaštitu konkurencije Srbije je nedavno pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca zbog značajnog rasta bruto marži u periodu od 2016. do 2023. godine.
Prema podacima Komisije, prosečna stopa bruto marže od nabavne vrednosti kod ovih lanaca porasla je sa 19% u 2016. godini na čak 38% u 2023. godini. Ovo ukazuje na potencijalno visoke profite trgovaca ili visoke ulazne cene.
Ulazne cene i struktura srpskog tržišta
Kada je reč o ulaznim cenama, Medić ističe da se one mogu podeliti na uvozne i domaće. Kod uvoznih cena, carine verovatno nisu značajan faktor zbog članstva Srbije u CEFTA-i i potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU.
Međutim, značajan faktor mogu biti nabavne cene proizvoda iz inostranstva. S obzirom na to da su trgovinski lanci u Srbiji uglavnom regionalnog karaktera (sa izuzetkom Lidla i donekle Delhaize-a), oni mogu biti u nepovoljnijem položaju pri pregovaranju o cenama u odnosu na veće evropske lance.
Potreba za reformom srpske poljoprivrede i prehrambene industrije
Medić upozorava da su poljoprivreda i prehrambena industrija u Srbiji strateški zanemarene i podinvestirane privredne grane kojima je potrebna značajna transformacija. On ističe potrebu za novom i modernom strategijom razvoja prehrambenog sektora.
Problemi poput zavisnosti od vremenskih uslova, obrade zemlje na usitnjenim parcelama zastarelom mehanizacijom i izvoza primarnih umesto obrađenih proizvoda, doprinose neefikasnosti domaće poljoprivrede i posledično višim cenama hrane.
Za rešavanje ovih problema, Medić predlaže razvoj nove strategije koja bi se fokusirala na modernizaciju poljoprivrede, konsolidaciju zemljišta, unapređenje mehanizacije i podsticanje prerade umesto izvoza sirovina. Ovakav pristup bi mogao dovesti do efikasnije domaće poljoprivrede i, posledično, jeftinije hrane za potrošače.
U zaključku, analiza tržišta maloprodaje hrane u Srbiji i Nemačkoj otkriva značajne razlike u funkcionisanju i efikasnosti ova dva sistema. Dok nemačko tržište karakteriše visoka koncentracija, ali i intenzivna konkurencija koja rezultira relativno nižim cenama, srpsko tržište se suočava sa izazovima visokih marži, neefikasne poljoprivrede i nepovoljnog odnosa cena i zarada. Reforma srpskog tržišta maloprodaje hrane zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje poresku politiku, regulaciju trgovačkih marži i modernizaciju poljoprivrednog sektora.