Farmaceutsko tržište u Srbiji doživljava značajne promene, sa velikim apotekarskim lancima koji dominiraju scenom i izazovima sa kojima se suočavaju državne apoteke. Ova analiza razmatra ključne igrače, finansijske pokazatelje i trendove koji oblikuju ovu dinamičnu industriju.
Pregled tržišta apoteka u Srbiji
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, na srpskom tržištu trenutno posluje 1.186 pravnih lica registrovanih za delatnost trgovine na malo farmaceutskim proizvodima u specijalizovanim prodavnicama, odnosno apotekama. Ova impresivna cifra ukazuje na visoko konkurentno okruženje u kojem apoteke moraju da se ističu kako bi privukle i zadržale klijente.
U ovom složenom ekosistemu, tržište apoteka u Srbiji karakteriše prisustvo nekoliko velikih igrača koji dominiraju scenom. Na samom vrhu, prema ostvarenoj dobiti pre oporezivanja, amortizacije i kamata (EBITDA) u 2021. godini, nalaze se tri velike apotekarske ustanove: Benu, Janković i Lilly Drogerie. Ove kompanije ne samo da predvode tržište po finansijskim performansama, već i postavljaju standarde u pogledu kvaliteta usluge i inovacija u poslovanju.
Lideri na tržištu i njihove finansijske performanse
Benu, najveći apotekarski lanac sa više od 400 apoteka širom Srbije, zauzima prvo mesto na listi najuspešnijih prema EBITDA. U 2021. godini, Benu je ostvario EBITDA od približno 945,5 miliona dinara, što je izuzetan rezultat koji svedoči o snazi njihovog poslovnog modela i efikasnosti poslovanja. Važno je napomenuti da je Benu u vlasništvu Phoenix Pharma, srpske članice nemačke Phoenix grupe, koja posluje u 27 zemalja i zapošljava oko 39.000 ljudi. Ova međunarodna povezanost omogućava Benu-u pristup globalnim resursima i znanjima, što dodatno ojačava njihovu poziciju na domaćem tržištu.
Drugo mesto na listi zauzima apotekarska ustanova Janković sa sedištem u Novom Sadu. Sa EBITDA od otprilike 622,75 miliona dinara u 2021. godini i mrežom od preko 150 fizičkih lokacija, Janković demonstrira snažan rast i stabilno poslovanje. Njihov uspeh može se pripisati kombinaciji strategičkog širenja mreže i fokusa na zadovoljstvo kupaca.
Na trećem mestu nalazi se Lilly Drogerie, sa EBITDA od oko 371,4 miliona dinara u istom periodu. Sa više od 270 fizičkih lokacija, Lilly Drogerie je uspostavio snažno prisustvo na tržištu. Važno je napomenuti da su apotekarska ustanova Lilly Drogerie i kompanija za prodaju kozmetičkih i toaletnih proizvoda dva različita pravna lica, što ukazuje na diversifikaciju njihovog poslovanja i potencijal za unakrsnu prodaju različitih proizvoda.
Novi igrači i izazovi na tržištu
Pored etabliranih lidera, na tržištu se pojavljuju i novi značajni igrači. Jedan od njih je češki Dr.Max, deo najvećeg lanca apoteka u centralnoj i istočnoj Evropi. Od 2017. godine, Dr.Max posluje u Srbiji kroz Apotekarsku ustanovu Dr.Max, Dren i Zlatni Lav, sa mrežom od preko 180 apoteka širom zemlje. Iako njihov EBITDA u 2021. godini pokazuje negativan rezultat od približno 116,4 miliona dinara, ovo je prvenstveno posledica intenzivnog ciklusa investiranja. Uprkos tome, Dr.Max beleži impresivan rast broja zaposlenih, koji se više nego udvostručio sa 290 u 2020. na 682 u 2021. godini, sa tendencijom daljeg rasta.
Ovaj agresivni rast Dr.Max-a ilustruje dinamičnu prirodu tržišta apoteka u Srbiji i spremnost novih igrača da značajno investiraju kako bi osvojili tržišni udeo. U julu 2022. godine, Dr.Max je objavio zatvaranje finansijskog aranžmana koji obuhvata refinansiranje postojećih obaveza i obezbeđivanje dodatnih 940 miliona evra za strateško širenje, uključujući i njihove operacije na srpskom tržištu. Ovakav potez ukazuje na dugoročnu posvećenost kompanije srpskom tržištu i mogućnost za dalje promene u konkurentskom pejzažu.
Finansijski rezultati i uticaj pandemije
Prema podacima CompanyWall-a, pravna lica registrovana za delatnost trgovine na malo farmaceutskim proizvodima u specijalizovanim prodavnicama – apotekama su tokom 2021. ostvarila dobit od približno 5,73 milijarde dinara, što je gotovo identično rezultatu iz 2020. godine. Interesantno je primetiti da je pandemijska 2020. godina bila godina velikog rasta dobiti, kada su apoteke ostvarile za oko dve milijarde dinara dobiti više nego 2019. godine.
Ovaj značajan rast tokom pandemije može se pripisati povećanoj potražnji za farmaceutskim proizvodima i medicinskom opremom, ali i adaptaciji apoteka na nove okolnosti poslovanja. Jedno od ključnih dešavanja tokom pandemije bila je masovna "selidba" potrošača na online kanale prodaje, što je nateralo apoteke da ubrzaju svoje digitalne transformacije.
Značaj online prodaje u apotekarskom poslovanju
Analiza najuspešnijih kompanija u apotekarskoj delatnosti otkriva da je svih 20 vodećih kompanija, pored fizičkog prisustva širom zemlje, investiralo u online prodavnice mnogo pre izbijanja pandemije. Ovo proaktivno ulaganje u digitalne kanale pokazalo se kao ključna prednost kada je potražnja za online kupovinom naglo porasla usled pandemijskih ograničenja.
Zanimljivo je primetiti da je Benu, uprkos tome što je poslednji od velikih apotekarskih lanaca ušao u online biznis, osvojio HotSpot nagradu u kategoriji Beauty, Health&Wellbeing online shop-ova koju je dodelila eCommerce Asocijacija Srbije 2021. godine. Ovo postignuće pokazuje da su uspeli da efikasno adaptiraju internacionalnu platformu koju Phoenix grupa koristi za potrebe srpskog tržišta.
Slično tome, Lilly Drogerie je dobio istu nagradu u istoj kategoriji 2022. godine, što ukazuje na kontinuirano unapređenje njihove online prisutnosti i kvaliteta usluge. Ovi primeri ilustruju važnost kontinuiranog ulaganja u digitalne kanale prodaje i sposobnost vodećih igrača da se brzo prilagode promenljivim tržišnim uslovima.
Izazovi privatizacije državnih apotekarskih ustanova
Dok privatni apotekarski lanci beleže uspehe, državne apotekarske ustanove suočavaju se sa izazovima vezanim za privatizaciju, koncesiju ili održavanje statusa quo. Ova dilema i dalje je aktuelna, sa različitim pristupima koji se primenjuju u različitim delovima zemlje.
Jedan od značajnijih primera je odluka Grada Novog Sada iz 2019. godine da gradske apoteke da u koncesiju lancu Benu. Ukupno 28 objekata ustupljeno je na 15 godina koncesionaru, po ceni od otprilike 4,3 miliona evra. Ovaj model pokazuje jedan od mogućih pristupa rešavanju problema nerentabilnih državnih apoteka.
Sa druge strane, Grad Beograd je, čini se, za sada odustao od privatizacije Apotekarske ustanove Beograd. Ovo pitanje je pokrenuto 2020. godine, ali se gradska vlast suočila sa značajnim protivljenjem dela stručne i opšte javnosti. Ovaj slučaj ilustruje složenost procesa privatizacije i potrebu za pažljivim balansiranjem između ekonomskih interesa i javnog mnjenja.
Međutim, koncesija ili iznajmljivanje kao način da se apotekarske ustanove u gubicima "sklone" sa budžeta lokalnih samouprava ipak je zaživela u nekim delovima Srbije. U Zrenjaninu je 2019. godine koncesionar postala Apotekarska ustanova Janković, dok je u Kruševcu tu ulogu preuzeo Dr.Max tokom 2020. godine. Brojni manji gradovi i opštine takođe su ustupili ili iznajmili gradske apoteke privatnicima, što ukazuje na trend ka većem učešću privatnog sektora u pružanju apotekarskih usluga.
Najnoviji događaji u procesu privatizacije
Proces privatizacije ili koncesije državnih apoteka nastavlja se i u 2023. godini, sa različitim ishodima u različitim gradovima. Početkom aprila, odbornici gradske skupštine u Kragujevcu dali su saglasnost na "pokretanje postupka realizacije projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou na teritoriji grada i teritorijama na kojima Apotekarska ustanova Kragujevac obavlja delatnost". Ovaj korak ukazuje na spremnost lokalnih vlasti da razmotre alternativne modele upravljanja apotekarskim ustanovama.
Međutim, nisu svi pokušaji privatizacije ili koncesije uspešni. Početkom maja 2023. godine, grad Valjevo je stavio van snage Odluku o usvajanju predloga koncesionog akta za finansiranje, upravljanje i obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou na teritoriji Valjeva, Osečine i Ljiga. Razlog za ovu odluku je činjenica da nije bilo ponuda na javnom pozivu za davanje koncesije, koji je objavljen još krajem novembra 2022. godine. Ovaj slučaj pokazuje da proces privatizacije ili koncesije nije uvek jednostavan i da može naići na prepreke u vidu nedostatka zainteresovanih investitora.
U zaključku, tržište apoteka u Srbiji karakteriše dinamično okruženje sa snažnom konkurencijom između velikih privatnih lanaca i izazovima sa kojima se suočavaju državne apoteke. Dok lideri poput Benu, Janković i Lilly Drogerie pokazuju impresivne finansijske rezultate i ulaganja u online prodaju, proces privatizacije državnih apoteka ostaje složeno pitanje koje zahteva pažljivo razmatranje i balansiranje različitih interesa.