U Srbiji se trenutno vodi 1.504 stečajna postupka, što ukazuje na složenu ekonomsku situaciju u zemlji. Stečajni postupak je ključni mehanizam za rešavanje finansijskih problema preduzeća, ali njegovo trajanje i efikasnost često su predmet rasprave.
Trenutno stanje stečajnih postupaka u Srbiji
Prema najnovijim podacima ALSU, broj aktivnih stečajnih postupaka ostao je nepromenjen od početka avgusta do 3. septembra. Ovo stanje stabilnosti je rezultat balansa između novootvorenih i okončanih postupaka. Tokom 2023. godine, pokrenuto je ukupno 282 nova stečajna postupka, što ukazuje na kontinuirani pritisak na privredu.
Među značajnijim slučajevima ističe se stečaj kompanije Energoprojekt Oprema, zavisnog društva Energoprojekt Holdinga. Ovaj postupak, pokrenut 23. maja na predlog kompanije Energo Nigeria, ilustruje kompleksnost poslovnih odnosa i finansijskih izazova sa kojima se suočavaju čak i veće korporacije u Srbiji.
Trajanje i efikasnost stečajnih postupaka
Prosečno vreme trajanja stečajnog postupka u Srbiji iznosi približno tri godine, dva meseca i 10 dana, što obuhvata sve aktivne, obustavljene i zaključene postupke. Međutim, postoje značajne razlike u zavisnosti od zakona po kojem je postupak pokrenut:
- Postupci prema starijem Zakonu o stečajnom postupku traju u proseku četiri godine, 10 meseci i 22 dana.
- Stečajevi pokrenuti po aktuelnom Zakonu o stečaju traju prosečno dve godine, 10 meseci i 11 dana.
Ova razlika ukazuje na poboljšanje efikasnosti novijeg zakonskog okvira, ali takođe naglašava potrebu za daljim unapređenjem procesa.
Izazovi privatizacije i dugotrajni stečajevi
Poseban izazov predstavljaju stečajevi u preduzećima sa društvenom imovinom, kojih je trenutno aktivno 426. Ovi slučajevi često su složeniji zbog istorijskog nasleđa i procesa privatizacije. Nasuprot tome, 1.078 aktivnih stečajeva odnosi se na kompanije u privatnom vlasništvu.
Najduži stečajni postupci u Srbiji traju preko dve decenije. Rekorderi su nekadašnji građevinski giganti GP Rad i GP Rad Internacional, čiji stečajevi traju duže od 23 godine. Ovi slučajevi ilustruju ekstremne primere neefikasnosti sistema i kompleksnosti određenih privrednih subjekata.
Interesantno je primetiti da je GP Rad, uprkos dugotrajnom stečaju, nedavno promenio vlasnika. Delta Real Estate je krajem prošle godine kupila ovo pravno lice iz stečaja, što pokazuje da čak i dugotrajni stečajevi mogu imati pozitivan ishod za određene investitore.
Uticaj stečajnih postupaka na srpsku ekonomiju
Dugotrajna priroda mnogih stečajnih postupaka ima značajan uticaj na srpsku ekonomiju. Ona vezuje značajne resurse, kako finansijske tako i ljudske, i može usporiti ekonomski rast. Međutim, stečajni postupci su takođe neophodni za zdravlje ekonomije, omogućavajući restrukturiranje ili likvidaciju neodrživih preduzeća.
Efikasnost stečajnog postupka direktno utiče na investicionu klimu u zemlji. Brže i transparentnije procedure mogu povećati poverenje investitora i olakšati priliv kapitala. Stoga je kontinuirano unapređenje stečajnog sistema od vitalnog značaja za ekonomski razvoj Srbije.
U zaključku, analiza stečajnih postupaka u Srbiji otkriva složenu sliku sa mešavinom pozitivnih trendova i dugotrajnih izazova. Dok novi zakonski okvir pokazuje znake poboljšanja, ekstremni slučajevi poput višedecenijskih stečajeva ukazuju na potrebu za daljim reformama. Efikasno upravljanje stečajnim postupcima ostaje ključno za zdravu ekonomiju i privlačenje investicija.