Najnovija analiza spoljnotrgovinske razmene Srbije ukazuje na značajne promene u obrascima trgovine, sa posebnim naglaskom na rastuću ulogu Kine. Ovo istraživanje otkriva povećanje vrednosti razmene i diversifikaciju tržišta, što ima važne implikacije za ekonomsku strategiju zemlje.
Porast vrednosti spoljnotrgovinske razmene Srbije
Prema podacima objavljenim u novembarskom izdanju Makroekonomskih analiza i prognoza (MAT), Srbija je zabeležila treći uzastopni mesec rasta vrednosti spoljnotrgovinske razmene u septembru. Ovo predstavlja ohrabrujući trend u kontekstu globalnih ekonomskih izazova. Vrednost robne razmene u septembru 2023. godine uvećana je za približno 3,1% ili oko 167 miliona evra u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Detaljnija analiza otkriva da je robni izvoz dostigao gotovo 2,38 milijardi evra, što predstavlja blagi pad od 1,8%. S druge strane, robni uvoz je porastao za 7%, dostižući vrednost od oko 3,2 milijarde evra. Kao rezultat ovih kretanja, deficit u robnoj razmeni je značajno uvećan, za skoro 44,9%, i iznosi približno 818 miliona evra.
Rastući značaj Kine u spoljnotrgovinskoj razmeni
Jedan od najznačajnijih trendova koji se ističe u analizi je rastući udeo Kine u ukupnoj robnoj razmeni Srbije. Dok Nemačka i dalje zauzima lidersku poziciju sa udelom od 14%, Kina je zabeležila impresivan rast, povećavajući svoj udeo sa 8,6% na 10,1%. Ovo povećanje je rezultat rasta kako u izvozu tako i u uvozu:
- Udeo Kine u robnom izvozu Srbije porastao je sa 3,8% na 6,2%
- Udeo u robnom uvozu povećan je sa 12,4% na 13,2%
Ovakav razvoj događaja praktično je izjednačio kineski udeo sa nemačkim, što ukazuje na sve značajniju ulogu Kine kao trgovinskog partnera Srbije.
Diversifikacija tržišta i rast izvoza
Analitičari MAT-a ističu da je Srbija ove godine pronašla alternativu za smanjenu tražnju iz Evropske Unije na tržištima Kine i Turske. Ova strategija diversifikacije se pokazala ključnom za održavanje pozitivnog trenda u izvozu:
- Izvoz robe iz Srbije u Kinu povećan je za impresivnih 65% ili približno 531 milion evra u prvih devet meseci godine
- Izvoz u Tursku zabeležio je rast od čak 80% ili oko 300 miliona evra u istom periodu
Značaj ove diversifikacije najbolje ilustruje činjenica da je, prema procenama analitičara, bez ovog rasta izvoza na kinesko i tursko tržište, Srbija bi umesto rasta robnog izvoza od 1,4% zabeležila pad od 2,5%, što bi rezultiralo smanjenjem robnog izvoza za gotovo 841 milion evra.
Unapređenje trgovinskog bilansa sa Kinom
Posebno je ohrabrujuće poboljšanje trgovinskog bilansa sa Kinom. Pokrivenost robnog uvoza izvozom u razmeni sa ovom zemljom značajno je unapređena:
- U periodu januar-septembar prethodne godine, pokrivenost je iznosila 24,1%
- Ove godine, taj procenat je porastao na 35,6%
Ovo ukazuje na sve veću konkurentnost srpskih proizvoda na kineskom tržištu i potencijal za dalje unapređenje trgovinskih odnosa.
Uticaj sporazuma o slobodnoj trgovini
Analiza MAT-a takođe ističe značaj sporazuma o slobodnoj trgovini za obim spoljnotrgovinske razmene Srbije. Zemlje članice Evropske Unije i dalje čine većinu ukupne razmene, sa udelom od 58,7%. Međutim, rast trgovine sa zemljama van EU, posebno sa Kinom i Turskom, ukazuje na uspešnu diversifikaciju trgovinskih partnera.
Interesantno je primetiti i rast trgovine sa Azerbejdžanom, gde je zabeleženo povećanje udela za 0,7 procentnih poena. Ovaj rast je prvenstveno vezan za uvoz gasa, što ukazuje na strateški značaj energetske saradnje u oblikovanju spoljnotrgovinskih odnosa Srbije.
Zaključak: Implikacije za ekonomsku strategiju Srbije
Analiza spoljnotrgovinske razmene Srbije otkriva složenu sliku ekonomskih odnosa zemlje sa svetom. Dok tradicionalni partneri poput zemalja EU ostaju ključni, sve značajnija uloga Kine i drugih tržišta u razvoju ukazuje na uspešnu strategiju diversifikacije. Ova promena u obrascima spoljnotrgovinske razmene može imati dalekosežne implikacije za ekonomsku politiku i razvoj Srbije u narednom periodu.