Republika Srbija beleži značajne promene u svojoj spoljnotrgovinskoj razmeni tokom prvih osam meseci 2023. godine, sa primetnim rastom kako izvoza tako i uvoza. Ovi podaci pružaju važan uvid u ekonomsku aktivnost zemlje i njen položaj na globalnom tržištu.
Pregled izvoza i uvoza
Prema podacima RZS, Srbija je u periodu od januara do avgusta 2023. godine ostvarila izvoz u vrednosti od približno 19,4 milijarde evra. Ovo predstavlja blagi porast od 1,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. S druge strane, uvoz je dostigao vrednost od oko 25,5 milijardi evra, što označava značajniji rast od 5,1% u odnosu na prošlogodišnji period.
Ovakva kretanja rezultirala su trgovinskim deficitom od gotovo 6 milijardi evra, što je povećanje od 18,3% u poređenju sa prethodnom godinom. Važno je napomenuti da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 76,2%, što ukazuje na potrebu za daljim jačanjem izvoznih kapaciteta zemlje.
Regionalna analiza trgovinske aktivnosti
Posmatrajući regionalnu distribuciju trgovinske aktivnosti, uočavamo zanimljive obrasce:
- Region Vojvodine prednjači u izvozu sa učešćem od 33,7%
- Beogradski region sledi sa 23,6% udela u izvozu
- Region Južne i Istočne Srbije doprinosi sa 21,5%
- Region Šumadije i Zapadne Srbije učestvuje sa 20%
- Približno 1,2% izvoza nije teritorijalno klasifikovano
Kada je reč o uvozu, Beogradski region dominira sa 44,3% učešća, praćen Vojvodinom (32,4%), Šumadijom i Zapadnom Srbijom (13,4%), te Južnom i Istočnom Srbijom (8,5%). Oko 1,4% uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Međunarodni trgovinski odnosi
Srbija najveći obim spoljnotrgovinske razmene ostvaruje sa zemljama sa kojima ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Evropska unija se ističe kao ključni partner, učestvujući sa 58,9% u ukupnoj razmeni.
Zemlje CEFTA predstavljaju drugi najznačajniji trgovinski blok za Srbiju. U razmeni sa ovim zemljama, Srbija beleži suficit od približno 1,93 milijarde evra, sa izvozom od oko 2,96 milijardi i uvozom od 1,03 milijarde evra. Ovaj pozitivan bilans prvenstveno je rezultat izvoza žitarica, pića, naftnih derivata, vozila i električne energije.
Bilateralni trgovinski odnosi
Analizirajući pojedinačne zemlje, Srbija ostvaruje najveći suficit u trgovini sa susednim državama:
- Crna Gora: Izvoz električne energije i lekova; uvoz električne energije i sušenog mesa
- Bosna i Hercegovina: Izvoz gasnih ulja i motornog benzina; uvoz električne energije i lignita
- Severna Makedonija: Izvoz električne energije i električnih provodnika; uvoz električne energije i katalizatora
Značajan suficit beleži se i u trgovini sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom i Hrvatskom.
S druge strane, trgovinski deficit je najizraženiji u razmeni sa Kinom, prvenstveno zbog uvoza elektronskih uređaja. Slede deficiti sa Turskom, Italijom, Nemačkom, Kazahstanom, Azerbejdžanom, Ruskom Federacijom i brojnim drugim evropskim zemljama.
U zaključku, spoljnotrgovinska razmena Srbije pokazuje dinamičan rast, ali i izazove u vidu rastućeg trgovinskog deficita. Diversifikacija izvoznih tržišta i jačanje konkurentnosti domaće privrede ostaju ključni prioriteti za unapređenje trgovinskog bilansa zemlje.