Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Analiza spoljnotrgovinske razmene Crne Gore: Trendovi i izazovi

Crna Gora beleži značajne promene u svojoj spoljnotrgovinskoj razmeni tokom prvih sedam meseci ove godine, prema preliminarnim podacima Monstata. Ukupna razmena dostigla je vrednost od približno 2,67 milijardi evra, što predstavlja porast od 2,9% u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Analiza izvoza i uvoza Crne Gore

Izvoz Crne Gore doživeo je značajan pad od 22,1%, dostižući vrednost od oko 330,8 miliona evra. S druge strane, uvoz je porastao za 7,9%, dostigavši impresivnih 2,34 milijarde evra. Ova neravnoteža rezultirala je smanjenjem pokrivenosti uvoza izvozom sa 19,6% na 14,2%.

Struktura izvoza pokazuje dominaciju mineralnih goriva i maziva, sa ukupnom vrednošću od približno 72,9 miliona evra. Električna energija čini značajan deo ovog izvoza, sa vrednošću od oko 56,9 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na važnost energetskog sektora za crnogorsku ekonomiju.

U strukturi uvoza, mašine i transportni uređaji zauzimaju vodeću poziciju sa vrednošću od približno 586,3 miliona evra. Drumska vozila čine značajan deo ovog uvoza, sa vrednošću od oko 226 miliona evra. Ovo sugeriše da Crna Gora značajno investira u modernizaciju svoje infrastrukture i transportnog sistema.

Ključni spoljnotrgovinski partneri Crne Gore

Srbija se ističe kao najznačajniji trgovinski partner Crne Gore, kako u izvozu tako i u uvozu. U izvozu, Srbija prednjači sa približno 98,8 miliona evra, praćena Bosnom i Hercegovinom sa oko 22,9 miliona evra i Slovenijom sa približno 19 miliona evra.

U domenu uvoza, Srbija ponovo zauzima prvo mesto sa vrednošću od oko 396 miliona evra. Slede je Kina sa približno 269,1 milion evra i Nemačka sa oko 233,8 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na snažne ekonomske veze Crne Gore sa regionalnim i globalnim ekonomskim silama.

Značaj regionalnih trgovinskih sporazuma

Analiza pokazuje da je najveći obim trgovine ostvaren sa zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma i EU. Ovo naglašava važnost regionalnih trgovinskih sporazuma za crnogorsku ekonomiju i ukazuje na potencijal za dalju ekonomsku integraciju sa evropskim tržištem.

Uprkos izazovima, kao što je pad izvoza, spoljnotrgovinska razmena Crne Gore pokazuje znake rasta. Međutim, neravnoteža između uvoza i izvoza predstavlja izazov koji zahteva pažljivo planiranje i implementaciju ekonomskih strategija u budućnosti.

U zaključku, iako spoljnotrgovinska razmena Crne Gore beleži rast, postoje značajni izazovi u vidu neravnoteže između uvoza i izvoza. Fokus na jačanje izvoznih kapaciteta, diversifikaciju trgovinskih partnera i dalju integraciju sa regionalnim i EU tržištima mogao bi biti ključ za unapređenje trgovinske pozicije Crne Gore u narednom periodu.