Izvor: Biznis.rs | Foto: Biznis.rs

Analiza scenarija inflacije i BDP-a Narodne banke Srbije

U svom najnovijem Izveštaju o inflaciji, Narodna banka Srbije (NBS) je predstavila sveobuhvatnu analizu mogućih ekonomskih scenarija, fokusirajući se na projekcije inflacije i bruto društvenog proizvoda (BDP). Ova analiza uzima u obzir različite faktore, uključujući globalne inflatorne pritiske, finansijske uslove i oporavak kineske ekonomije.

Detaljni pregled inflacionih scenarija

NBS je razradila tri glavna scenarija: osnovni, povoljniji i nepovoljniji. U zavisnosti od razvoja situacije, projekcije inflacije variraju od 12,2% do 13,1%, dok se očekivani rast BDP-a kreće između 2% i 3%. Ovi scenariji uzimaju u obzir različite faktore, uključujući geopolitičku situaciju i kretanje cena energenata i primarnih proizvoda.

Viceguverner Željko Jović je prilikom objavljivanja izveštaja izrazio optimizam, ističući da je međugodišnja inflacija od 15,1% u aprilu znak da je vrhunac rasta cena prošao. On je naglasio da monetarne mere preduzete od strane NBS počinju da daju rezultate.

Projekcije i očekivanja za budućnost

Prema osnovnom scenariju, očekuje se da će inflacija na kraju godine iznositi približno 12,7%, uz rast BDP-a od oko 2,5%. Ovaj scenario pretpostavlja stopu privrednog rasta u evrozoni od otprilike 0,7%, prosečnu inflaciju od 5,5%, cenu nafte od skoro 80,4 dolara po barelu i cenu gasa od približno 495 dolara za hiljadu kubnih metara.

Nepovoljniji scenario predviđa višu inflaciju i niži rast BDP-a, uzimajući u obzir mogućnost da inflacija u evrozoni bude postojanija od očekivane. S druge strane, povoljniji scenario pretpostavlja brže smanjenje inflacionih očekivanja i manje zaoštravanje monetarne politike ECB-a.

Uticaj globalnih faktora na domaću ekonomiju

Analiza NBS naglašava značajan uticaj globalnih ekonomskih kretanja na srpsku ekonomiju. Cene uvoznih proizvoda i usluga, kao i cene naftnih derivata, direktno utiču na domaću inflaciju. Međutim, NBS ističe da bi efekat viših troškovnih pritisaka na domaću inflaciju mogao biti delimično kompenzovan zaoštravanjem monetarne politike ECB-a i nižom eksternom tražnjom.

U povoljnijem scenariju, NBS predviđa da bi domaća inflacija mogla biti niža za 0,5 procentnih poena u ovoj godini i za 0,9 procentnih poena u 2024. godini u odnosu na osnovni scenario. Ovaj scenario takođe pretpostavlja brži povratak inflacije u ciljani koridor od 1,5% do 4,5%, potencijalno već u prvom kvartalu sledeće godine.

Uticaj na privredni rast i izvoz

NBS naglašava da bi povoljniji izgledi za privredni rast evrozone imali direktan pozitivan uticaj na izvoz robe i usluga Srbije. Pored toga, sporije zaoštravanje monetarne politike ECB-a bi moglo rezultirati manjim negativnim efektima na raspoloživ dohodak za investicije i potrošnju.

U najoptimističnijem scenariju, NBS procenjuje da bi privredni rast Srbije mogao biti viši za 0,5 procentnih poena u ovoj i narednoj godini u odnosu na osnovni scenario. Ovo ukazuje na potencijal za značajan ekonomski napredak, uprkos globalnim izazovima.

Zaključak i buduće perspektive

Analiza NBS pruža sveobuhvatan pregled mogućih ekonomskih scenarija za Srbiju, naglašavajući važnost praćenja globalnih ekonomskih trendova i prilagođavanja monetarne politike. Uprkos neizvesnostima, NBS ostaje oprezno optimistična u pogledu budućeg kretanja inflacije i ekonomskog rasta u Srbiji.