U srpskom poslovnom okruženju, fenomen preduzeća bez zaposlenih postaje sve izraženiji. Privredna društva bez zaposlenih čine značajan deo srpske ekonomije, što otvara brojna pitanja o strukturi tržišta rada i poslovnim praksama u zemlji.
Analiza strukture zapošljavanja u srpskim preduzećima
Prema najnovijim podacima APR-a, gotovo svako treće privredno društvo u Srbiji nema nijednog zaposlenog. Konkretno, u 2022. godini, evidentirano je 32.139 takvih preduzeća, što predstavlja blago smanjenje od 393 u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend ukazuje na kompleksnu sliku srpskog poslovnog ambijenta.
Interesantno je primetiti da, odmah nakon firmi bez zaposlenih, najbrojnija su ona koja zapošljavaju od dva do pet radnika - njih 27.850, sa ukupno 84.792 zaposlena. Ova statistika sugeriše da mala i mikro preduzeća dominiraju srpskim poslovnim pejzažom. Slede ih preduzeća sa samo jednim zaposlenim, kojih je bilo 24.226.
Sektorska analiza preduzeća bez zaposlenih
Kada se pogleda sektorska struktura, uočava se da su firme bez zaposlenih najzastupljenije u sledećim oblastima:
- Trgovina na veliko i malo: 9.244 preduzeća
- Prerađivačka industrija: 4.479 preduzeća
- Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti: 4.120 preduzeća
- Građevinarstvo: 3.505 preduzeća
Ova raspodela može ukazivati na specifične karakteristike i izazove sa kojima se suočavaju različiti sektori srpske privrede. Na primer, visoka zastupljenost u trgovini može biti posledica velikog broja malih trgovinskih radnji ili online prodavnica koje vode pojedinci.
Finansijski aspekti preduzeća bez zaposlenih
Uprkos nedostatku formalno zaposlenih, ova preduzeća pokazuju značajnu finansijsku aktivnost. U 2022. godini, njihovi poslovni prihodi su porasli za približno petinu, dostižući impresivnih 223,6 milijardi dinara. Ovo predstavlja značajan skok u odnosu na prethodnu godinu, kada su prihodi iznosili oko 184 milijarde dinara.
Istovremeno, poslovni rashodi su takođe rasli, ali nešto sporijim tempom. Dostigli su približno 196 milijardi dinara, što je povećanje od 15% u odnosu na prethodnu godinu. Ova razlika u stopi rasta prihoda i rashoda sugeriše potencijalno poboljšanje profitabilnosti ovih preduzeća.
Posebno je zanimljiv podatak da su ova preduzeća na zarade zaposlenih, odnosno direktora, potrošila oko 6,5 milijardi dinara, što je čak 68% više nego prethodne godine. Ovaj značajan porast troškova za zarade, u kontekstu preduzeća bez formalno zaposlenih, otvara pitanja o prirodi ovih isplata i njihovoj funkciji u poslovanju.
Tipični scenariji preduzeća bez zaposlenih
Praksa poznaje nekoliko karakterističnih primera kada firme posluju bez zaposlenih:
- Državljanin Srbije je osnivač i direktor, ali je zaposlen puno radno vreme u drugom preduzeću.
- Osnivač i direktor je stranac, zaposlen u državi sa kojom Srbija ima potpisan ugovor o socijalnom osiguranju.
Ovi scenariji ukazuju na fleksibilne poslovne modele koji se koriste u srpskoj privredi, često kao odgovor na specifične regulatorne ili poreske okolnosti.
Implikacije za srpsku ekonomiju
Veliki broj preduzeća bez zaposlenih ima značajne implikacije za srpsku ekonomiju. S jedne strane, ovo može ukazivati na visok stepen preduzetničke aktivnosti i fleksibilnosti na tržištu. Međutim, istovremeno otvara pitanja o kvalitetu radnih mesta, socijalnoj zaštiti radnika i poreskim prihodi države.
Mikro preduzeća, koja čine 99% firmi bez zaposlenih (31.804 od ukupno 32.139), igraju ključnu ulogu u ovom fenomenu. Njihova dominacija sugeriše potrebu za politikama koje će podržati rast ovih najmanjih poslovnih entiteta i omogućiti im da prerastu u veće, stabilnije kompanije koje mogu generisati više radnih mesta.
U zaključku, fenomen privrednih društava bez zaposlenih predstavlja kompleksan aspekt srpske ekonomije. Dok ova preduzeća pokazuju značajnu finansijsku aktivnost i fleksibilnost, njihova prevalencija takođe ukazuje na potrebu za daljim razvojem i transformacijom srpskog poslovnog okruženja.