Nedavna analiza prihoda i zarada u Srbiji otkriva značajne disparitete između različitih regiona, profesija i industrija. Ovo istraživanje baca svetlo na ekonomsku nejednakost u zemlji i ističe potrebu za balansiranim razvojem.
Distribucija visokih prihoda u Srbiji
Prema podacima PUS, prihodi i zarade u Srbiji pokazuju izrazitu koncentraciju u glavnom gradu. Približno 69% pojedinaca sa najvišim godišnjim prihodima, koji se kreću od oko 100 miliona do 1,7 milijardi dinara, prijavljeno je na teritoriji koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd. Ovo ukazuje na značajnu centralizaciju ekonomske moći u prestonici.
Među onima sa najvišim zaradama, najčešće prijavljena zanimanja su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista i pravnik. Interesantno je primetiti da je čak 90% obveznika poreza na dohodak muškog pola, što otvara pitanja o rodnoj neravnopravnosti u visokoplaćenim pozicijama.
Sektorska analiza zarada
Prosečna neto plata varira značajno među različitim sektorima privrede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini, najviše prosečne plate zabeležene su u sledećim delatnostima:
- Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata (približno 124.700 dinara)
- Eksploatacija uglja (oko 110.550 dinara)
- Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (otprilike 110.000 dinara)
- Reklamiranje i istraživanje tržišta (blizu 110.000 dinara)
- Kancelarijsko-administrativne i druge pomoćne poslovne delatnosti (oko 107.700 dinara)
S druge strane, najniže plate zabeležene su u sektorima kao što su:
- Ostale lične uslužne delatnosti (približno 46.800 dinara)
- Servisiranje računara i predmeta za ličnu upotrebu (oko 53.000 dinara)
- Delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića (blizu 47.400 dinara)
- Usluge smeštaja i ishrane (otprilike 51.500 dinara)
- Proizvodnja nameštaja (oko 58.800 dinara)
Ova sektorska nejednakost u zaradama može imati dugoročne posledice na ekonomski razvoj i socijalnu mobilnost u Srbiji.
Regionalne razlike u zaradama
Analiza zarada po opštinama otkriva značajne regionalne disparitete. Beogradske opštine prednjače sa najvišim prosečnim platama:
- Stari grad (približno 154.470 dinara)
- Vračar (oko 150.200 dinara)
- Novi Beograd (blizu 142.360 dinara)
- Savski venac (otprilike 140.470 dinara)
Pored beogradskih opština, samo još stanovnici Novog Sada imaju prosečnu platu iznad 100.000 dinara (oko 101.100 dinara). U Nišu, najvišu prosečnu platu primaju stanovnici opštine Medijana (približno 93.270 dinara).
Nasuprot tome, najniže plate u zemlji zabeležene su u opštinama:
- Preševo (oko 57.200 dinara)
- Bojnik (približno 57.400 dinara)
- Svrljig (blizu 59.100 dinara)
- Blace (otprilike 59.300 dinara)
- Crna Trava (oko 59.670 dinara)
Ove razlike ukazuju na potrebu za balansiranim regionalnim razvojem i stvaranjem mogućnosti za zapošljavanje i ekonomski rast u manje razvijenim područjima.
Analiza zarada prema vrsti zaposlenja
Podaci RZS-a pokazuju značajne razlike u zaradama između različitih kategorija zaposlenih. U 2023. godini:
- Prosečne zarade zaposlenih u radnom odnosu iznosile su oko 86.420 dinara
- Prosečne neto zarade zaposlenih van radnog odnosa bile su približno 51.100 dinara
- Zaposleni u pravnim licima imali su prosečnu zaradu od otprilike 91.910 dinara
- Preduzetnici i zaposleni kod preduzetnika zarađivali su u proseku oko 43.490 dinara
Ove razlike ukazuju na potrebu za boljom zaštitom prava radnika i unapređenjem uslova rada, posebno za one koji rade van standardnog radnog odnosa ili u sektoru malih preduzeća.
Implikacije nejednakosti prihoda i zarada
Uočene razlike u prihodima i zaradama u Srbiji mogu imati dalekosežne posledice na društvo i ekonomiju. Visoka koncentracija bogatstva u Beogradu može dovesti do ubrzane urbanizacije i depopulacije ruralnih područja. Istovremeno, niske plate u određenim sektorima i regionima mogu rezultirati povećanom migracijom radne snage i "odlivom mozgova".
Da bi se adresirali ovi izazovi, potrebne su ciljane mere ekonomske politike koje bi promovisale ravnomerniji regionalni razvoj, podsticale investicije u manje razvijene oblasti i sektore, te unapređivale obrazovni sistem kako bi bolje odgovarao potrebama tržišta rada.
U zaključku, analiza prihoda i zarada u Srbiji otkriva kompleksnu sliku ekonomske realnosti u zemlji. Dok određeni sektori i regioni beleže visoke zarade, značajan deo populacije suočava se sa finansijskim izazovima. Adresiranje ovih nejednakosti ključno je za postizanje održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta u Srbiji.