Predlog budžeta Republike Srbije za 2025. godinu predstavlja značajan dokument koji otkriva ekonomske planove i izazove zemlje. Budžet Srbije za narednu godinu predviđa povećanje fiskalnog deficita i javnog duga, uz zadržavanje visokog nivoa javnih investicija.
Fiskalni deficit i javni dug u 2025. godini
Nacrt državne kase za 2025. godinu predviđa povećanje fiskalnog deficita na približno 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je ekvivalentno sumi od otprilike 2,7 milijardi evra. Ovo predstavlja porast u odnosu na 2024. godinu, za koju je poslednjim rebalansom planiran fiskalni deficit od oko 2,7% BDP-a, ili blizu 2,2 milijarde evra. Fiskalni savet u svojoj analizi ističe da će primarni izvor finansiranja budžetskog deficita u narednoj godini biti zaduživanje države.
Prema projekcijama Vlade, javni dug Srbije će tokom 2025. godine porasti sa približno 39,3 milijarde evra na gotovo 41,9 milijardi evra. Ovaj prirast u velikoj meri odgovara planiranom fiskalnom deficitu. Međutim, uprkos rastu zaduženja, ne očekuje se povećanje učešća javnog duga u BDP-u. Naprotiv, predviđa se blago smanjenje ovog učešća, sa otprilike 47,9% BDP-a krajem 2024. na oko 47,5% krajem 2025. godine. Ovo je rezultat očekivanog relativno brzog rasta nominalnog BDP-a Srbije, koji bi trebalo da nadmaši stopu rasta javnog duga.
Ključni aspekti i novine u budžetu
Fiskalni savet ističe nekoliko značajnih pomaka u predloženom budžetu. Jedan od najvažnijih je integracija indirektnih korisnika u budžetski proces, posebno osnovnih škola i univerziteta. Ovo predstavlja korak ka većoj transparentnosti i efikasnosti u upravljanju javnim finansijama.
Još jedna važna novina je izrada takozvanog "zelenog budžeta". Po prvi put, predstavljen je detaljan spisak projekata koji pozitivno utiču na očuvanje životne sredine. Ovo ukazuje na rastuću svest o značaju ekoloških pitanja i održivog razvoja u kreiranju ekonomske politike zemlje.
Pozitivna strana predloženog budžeta je i nastavak dobre prakse objektivnog projektovanja javnih prihoda i rashoda. To znači da ne postoje izraženi rizici da će javni prihodi u 2025. biti manji od planiranih, niti da će javni rashodi premašiti predviđene iznose.
Izazovi fiskalne politike i makroekonomske neravnoteže
Uprkos pozitivnim aspektima, Fiskalni savet upozorava da suštinski izazovi fiskalne politike u Srbiji ostaju nerešeni. Ova ocena se prvenstveno odnosi na relativno visok nivo deficita od 3% BDP-a, kao i na opšti smer fiskalne politike. U uslovima još uvek relativno visoke inflacije i privrednog rasta koji je blizu potencijalnog nivoa, ovakva fiskalna politika deluje prociklično.
Inflacija u Srbiji je i dalje relativno visoka. Prema poslednjim dostupnim podacima, međugodišnji rast potrošačkih cena u oktobru iznosio je 4,5%, što predstavlja gornju granicu ciljnog intervala Narodne banke Srbije (NBS). Štaviše, bazna inflacija (bez energije, hrane, alkohola i cigareta) je još veća i iznosi 5,5%.
Uz visoku inflaciju, tokom 2024. godine dolazi i do značajnog pogoršanja spoljne neravnoteže Srbije, odnosno povećanja tekućeg deficita platnog bilansa. Procena data u Obrazloženju budžeta da će tekući deficit u 2024. iznositi 4,4% BDP-a verovatno se neće ostvariti. Fiskalni savet predviđa da će spoljni deficit Srbije najverovatnije premašiti 5% BDP-a.
Rast tekućih rashoda i javnih investicija
Povećanje fiskalnog deficita u 2025. godini prvenstveno je rezultat rasta tekućih rashoda Republike. Poređenje predloženog budžeta sa rebalansom za 2024. pokazuje da se u 2025. planira rast javnih prihoda u odnosu na 2024. za oko 173 milijarde dinara, dok se rashodi povećavaju za približno 224 milijarde dinara.
Komponenta budžeta koja direktno dovodi do povećanja fiskalnog deficita sa 2,7% u 2024. na 3% BDP-a u 2025. su tekući rashodi. Ovi rashodi obuhvataju plate, nabavku robe i usluga, kamate, transfere za penzije, subvencije i drugo. Njihov planirani rast u 2025. godini (očišćen od metodoloških promena) iznosi oko 9,2%.
Fiskalni savet ukazuje da do povećanja tekućih rashoda budžeta dolazi uglavnom usled zakonskih i ugovornih obaveza države, koje nisu kompenzovane uštedama na drugim pozicijama. Stavka budžeta koja beleži najveći rast u 2025. su rashodi za kamate. Planirano je da oni porastu za čak 19%, dostižući nivo od približno 1,9 milijardi evra.
Rekordno visok nivo javnih investicija
U 2025. godini se zadržava izuzetno visok nivo javnih investicija od 7,4% BDP-a. Predloženim budžetom za 2025. predviđeno je da kapitalni rashodi Republike iznose oko 613 milijardi dinara (približno 5,2 milijarde evra). Kada se tome doda oko 150 milijardi dinara, koliko iznosi kapitalni budžet ostalih nivoa vlasti (pre svega lokalne samouprave), vidi se da je planirano da investicije konsolidovane države u 2025. dostignu čak 763 milijarde dinara (oko 6,5 milijardi evra).
Ovaj nivo javnih investicija čini Srbiju, uz Estoniju, rekorderom u Evropi. Analizom budžeta mogu se prepoznati tri investiciona prioriteta Vlade u 2025. godini:
- Izgradnja saobraćajne infrastrukture (oko 2 milijarde evra)
- Opremanje vojske (približno 1 milijardu evra)
- Projekat EXPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i linijskom infrastrukturom (oko 700 miliona evra)
Ovako visok nivo javnih investicija naglašava potrebu za boljim uređenjem i unapređenjem politike javnih investicija u Srbiji.
Zaključak i preporuke
Predlog budžeta Srbije za 2025. godinu donosi značajne promene i izazove. Iako postoje pozitivni pomaci u vidu integracije indirektnih korisnika i uvođenja "zelenog budžeta", suštinski izazovi fiskalne politike ostaju nerešeni. Visok nivo deficita, rast javnog duga i rekordne javne investicije zahtevaju pažljivo praćenje i potencijalno prilagođavanje ekonomske politike u narednom periodu.