U julu 2024. godine, evrozona je zabeležila značajan pad stope nezaposlenosti, što ukazuje na pozitivne trendove na tržištu rada u Evropskoj uniji i Srbiji. Ovaj članak analizira najnovije podatke o nezaposlenosti, uključujući specifične grupe i regionalne razlike.
Trend opadanja nezaposlenosti u evrozoni
Prema najnovijim podacima Eurostata, sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u evrozoni je u julu 2024. godine iznosila približno 6,4%, što predstavlja smanjenje u odnosu na 6,6% zabeleženih u istom mesecu prethodne godine. Ova statistika ukazuje na kontinuirano poboljšanje situacije na tržištu rada u zemljama koje koriste evro kao valutu.
U širem kontekstu Evropske unije, procenjuje se da je oko 13,1 milion ljudi bilo bez posla, od čega je gotovo 10,9 miliona pripadalo evrozoni. Ovi brojevi predstavljaju značajno smanjenje u odnosu na prethodni period, što sugeriše da ekonomske mere preduzete na nivou EU počinju da daju pozitivne rezultate.
Mesečne i godišnje promene u stopama nezaposlenosti
Kada se uporede podaci sa prethodnim mesecom, uočava se da je nezaposlenost smanjena za otprilike 82.000 ljudi u celoj EU, dok je u evrozoni taj broj iznosio oko 114.000. Ovo kratkoročno smanjenje je ohrabrujuće, ali još značajniji su podaci na godišnjem nivou. U poređenju sa julom 2023. godine, broj nezaposlenih je opao za približno 72.000 u EU i čak 190.000 u evrozoni, što ukazuje na dugoročni trend oporavka tržišta rada.
Nezaposlenost mladih i polna struktura
Posebno zabrinjavajuća kategorija je nezaposlenost mladih. U julu 2024. godine, oko 2,8 miliona mladih ljudi mlađih od 25 godina u EU bilo je bez posla, od čega je 2,2 miliona pripadalo evrozoni. Stopa nezaposlenosti mladih u EU je iznosila približno 14,5%, što je blago smanjenje u odnosu na 14,6% u junu. U evrozoni, ovaj procenat je bio nešto niži i iznosio je 14,2%.
Kada je reč o polnoj strukturi nezaposlenih, uočavaju se određene razlike. U julu 2024. godine, stopa nezaposlenosti žena u EU je bila oko 6,1%, što je smanjenje sa 6,2% u junu. Istovremeno, stopa nezaposlenosti muškaraca je iznosila 5,8%. U evrozoni, ove razlike su bile nešto izraženije, sa stopom nezaposlenosti žena od 6,6% (smanjenje sa 6,7% u junu) i stopom nezaposlenosti muškaraca od 6,2%.
Regionalne razlike u stopama nezaposlenosti
Analiza podataka po zemljama članicama EU otkriva značajne regionalne razlike. Najniže stope nezaposlenosti u julu 2024. zabeležene su u:
- Češkoj (približno 2,7%)
- Poljskoj (oko 2,9%)
- Nemačkoj, Holandiji, Malti i Sloveniji (sa sličnim niskim stopama)
S druge strane, najviše stope nezaposlenosti su imale:
- Španija (oko 11,5%)
- Grčka (približno 9,9%)
- Finska, Švedska i Litvanija (sa nešto nižim, ali i dalje visokim stopama)
Situacija na tržištu rada u Srbiji
Podaci za Srbiju, iako nisu deo EU statistike, pružaju zanimljiv kontekst za poređenje. U drugom kvartalu 2024. godine, broj zaposlenih u Srbiji je dostigao približno 2,8 miliona, dok je broj nezaposlenih iznosio oko 257.800. Stopa zaposlenosti za ovaj period je bila 51,4%, a stopa nezaposlenosti 8,2%.
U poređenju sa istim periodom prethodne godine, uočava se pozitivan trend:
- Broj zaposlenih je porastao za oko 48.400
- Broj nezaposlenih se smanjio za približno 44.800
- Broj stanovnika van radne snage je opao za otprilike 30.300
Prema podacima RZS-a, stopa zaposlenosti je porasla za 1,1 procentnih poena, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 1,4 procentna poena. Stopa stanovništva van radne snage je iznosila oko 44%, što predstavlja smanjenje od 0,4 procentna poena.
Kvartalne promene na tržištu rada Srbije
Analizirajući promene u odnosu na prvi kvartal 2024. godine, uočava se da je:
- Broj zaposlenih porastao za približno 28.000
- Broj stanovnika van radne snage se povećao za oko 8.700
- Broj nezaposlenih se smanjio za otprilike 41.300
Ove promene su rezultirale povećanjem stope zaposlenosti za 0,5 procentnih poena i stope stanovništva van radne snage za 0,2 procentna poena, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 1,2 procentna poena.
U zaključku, podaci za jul 2024. godine pokazuju generalno pozitivan trend smanjenja nezaposlenosti kako u evrozoni i EU, tako i u Srbiji. Međutim, i dalje postoje izazovi, posebno u pogledu nezaposlenosti mladih i regionalnih razlika, koji zahtevaju kontinuirano praćenje i ciljane mere ekonomske politike.