U najnovijem izveštaju Kvartalnog monitora (QM) analizirano je kretanje kamatnih stopa na srpskom tržištu kredita, otkrivajući zanimljive trendove koji utiču na različite sektore ekonomije.
Divergentni trendovi kamatnih stopa na tržištu kredita
Istraživanje QM-a pokazuje da su bankarski plasmani u Srbiji tokom 2023. godine zabeležili značajan rast od približno 2,6 milijardi evra. Međutim, ono što je posebno zanimljivo jeste divergencija u kretanju kamatnih stopa za različite vrste kredita.
Stručnjaci su primetili da kamate na evroindeksirane stambene kredite pokazuju tendenciju pada, dok stope za kredite namenjene investicijama i obrtnim sredstvima ostaju relativno stabilne. Ova pojava je potvrđena i zvaničnim podacima NBS.
Analiza trendova stambenih kredita
Statistički bilten NBS za januar pruža fascinantan uvid u kretanje kamata na stambene kredite. Efektivna kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane i devizne stambene kredite dostigla je vrhunac u julu prošle godine, iznoseći 7,31%. Međutim, nakon toga je usledio značajan pad:
- Avgust 2023: 7,27%
- Oktobar 2023: 6,34%
- Decembar 2023: 6,11%
- Januar 2024: 6,29%
Ovaj trend pada kamata na stambene kredite mogao bi se objasniti kombinacijom faktora, uključujući smanjenu tražnju za nekretninama i očekivanja o budućem padu inflacije.
Stabilnost kamatnih stopa na poslovne zajmove
Nasuprot trendu pada kamata na stambene kredite, kamatne stope za poslovne zajmove pokazuju značajnu stabilnost. Efektivne kamate na kredite za obrtna sredstva kretale su se u uskom rasponu od 6,90% do 6,98% u periodu od jula do decembra 2023. godine. Slično tome, kamate na investicione kredite varirale su između 6,85% i 7,65% u istom periodu.
Prof. dr Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ponudio je zanimljivo objašnjenje za ove divergentne trendove. On ističe da bi pad kamata na stambene kredite mogao biti rezultat značajnog smanjenja tražnje za ovim tipom kredita, kao i viška sredstava koje banke imaju na raspolaganju za ovu namenu.
Uticaj ekonomskih očekivanja na tržište kredita
Prof. Arsić takođe naglašava ulogu ekonomskih očekivanja u oblikovanju tržišta kredita. On sugeriše da mnogi potencijalni kupci nekretnina možda odlažu svoje odluke o uzimanju kredita, očekujući dalji pad cena nekretnina i kamatnih stopa u budućnosti.
Ova situacija ilustruje kompleksnu interakciju između tržišnih očekivanja, ponude i potražnje na tržištu kredita. Na primer, očekivanje da će inflacija opadati u narednim godinama može uticati na trenutne odluke o zaduživanju, posebno kada je reč o dugoročnim kreditima kao što su stambeni.
Perspektive kreditne aktivnosti u Srbiji
NBS je u svojoj analizi Trendova kreditne aktivnosti za poslednji kvartal 2023. godine zabeležila umereni rast ukupnih domaćih kredita. Konkretno, krediti privredi su porasli za približno 0,9%, dok su krediti stanovništvu zabeležili rast od oko 1,2%. Ovi podaci ukazuju na relativno usporenu kreditnu aktivnost, sa blagim oporavkom tek krajem godine.
Autori Kvartalnog monitora predviđaju mogući početak opadanja nominalnih i realnih kamatnih stopa tokom druge polovine tekuće godine. Međutim, važno je napomenuti da će, uprkos ovom očekivanom trendu, kamatne stope verovatno ostati relativno visoke u narednih godinu do dve.
U zaključku, analiza tržišta kredita u Srbiji otkriva kompleksnu sliku sa divergentnim trendovima kamatnih stopa za različite vrste kredita. Dok stambeni krediti pokazuju tendenciju pada kamata, poslovni zajmovi održavaju stabilne stope. Ovi trendovi reflektuju šire ekonomske faktore i očekivanja, ukazujući na potrebu za pažljivim praćenjem i analizom kamatnih stopa u narednom periodu.