Izvor: Biznis.rs | Foto: Shutterstock

Analiza investicionih kredita u Srbiji: Trendovi i uticaji

Investicioni krediti u Srbiji doživljavaju značajne promene, sa fluktuacijama kamatnih stopa koje privlače pažnju ekonomskih stručnjaka. Narodna banka Srbije (NBS) nedavno je objavila podatke koji ukazuju na kompleksnost tržišta kredita i faktore koji utiču na njihovu cenu.

Dinamika kamatnih stopa na investicione kredite

Prema najnovijim podacima NBS, dinarski investicioni krediti za privredu su u julu zabeležili značajan skok cene. U poređenju sa junom, kamatna stopa je porasla za približno dva procentna poena, dostižući nivo od oko 9,1%. Ovaj porast izazvao je pažnju ekonomskih analitičara i poslovne zajednice.

NBS objašnjava da je ova stopa od 9,1% zapravo "prosečno ponderisana kamatna stopa". To znači da na njenu visinu utiče više faktora, uključujući ukupan iznos odobrenih kredita, raspon kamatnih stopa za pojedinačne zajmove, kao i veličinu kredita koje su odobravale komercijalne banke.

Analiza tržišta investicionih kredita

U julu je ukupna vrednost odobrenih dinarskih investicionih kredita dostigla skoro 56 milijardi dinara. Istovremeno, devizni investicioni krediti su vredeli približno 622,5 milijardi dinara. Između juna i jula, odobreno je oko 7 milijardi dinara novih dinarskih investicionih kredita i približno 6 milijardi dinara kredita u stranoj valuti.

NBS ističe da prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite zavisi kako od visine kamatnih stopa, tako i od iznosa kredita. Ovi iznosi predstavljaju ponder u obračunu. Važno je napomenuti da ugovorena kamatna stopa, pored iznosa kredita, zavisi i od ponuđenog sredstva obezbeđenja i procene rizika klijenta, što može značajno uticati na visinu kamatne stope.

Udeo dinarskih kredita i volatilnost tržišta

NBS skreće pažnju na udeo dinarskih kredita u ukupnoj sumi investicionih kredita za privredu. Volatilnost tržišta je evidentna kroz fluktuacije u udelu dinarskih investicionih kredita u novoodobrenim dinarskim kreditima privredi. Tokom 2024. godine, ovaj udeo se kretao između 5% i 39%, dok se kamatna stopa kretala u rasponu od 7,2% do 9,6%.

Ova volatilnost je značajna jer može dovesti do situacija gde se pojedinačni kredit većeg iznosa odobri po kamatnoj stopi znatno nižoj od prosečne. NBS navodi da je takav slučaj bio u junu, što je imalo opredeljujući uticaj na ukupnu prosečno ponderisanu kamatnu stopu.

Faktori koji utiču na promene kamatnih stopa

Rast kamatne stope na dinarske investicione kredite od dva procentna poena u julu u odnosu na jun prvenstveno je posledica nižeg nivoa kamatne stope u junu. U julu se stopa vratila na nivoe slične onima koje su kamatne stope na ovu vrstu kredita beležile u martu i aprilu iste godine.

NBS podseća da preduzeća koriste dinarske investicione kredite uglavnom za kupovinu trajnih obrtnih sredstava, dok se investicioni krediti indeksirani u stranoj valuti koriste za nabavku opreme. Ova razlika u nameni može takođe uticati na kretanje kamatnih stopa.

Raspodela kredita prema veličini preduzeća

Kada je reč o raspodeli dinarskih investicionih kredita prema veličini preduzeća, do kraja jula su banke odobrile sledeće iznose:

  • Mikro preduzećima: približno 5,4 milijarde dinara
  • Malim preduzećima: oko 16 milijardi dinara
  • Srednjim preduzećima: približno 15,7 milijardi dinara
  • Velikim preduzećima: oko 18,2 milijarde dinara

U deviznom znaku, zaduženja za investicije do kraja jula iznosila su:

  • Mikro preduzeća: približno 71 milijardu dinara
  • Mala preduzeća: oko 150,4 milijarde dinara
  • Srednja preduzeća: približno 196,8 milijardi dinara
  • Velika preduzeća: oko 204,2 milijarde dinara

Očekivanja za budućnost investicionih kredita

NBS izražava optimizam u pogledu budućih kretanja kamatnih stopa na investicione kredite. S obzirom na to da je ciklus snižavanja kamatnih stopa u toku, očekuje se da u narednom periodu dođe do postepenog smanjenja kamatnih stopa i na ovu vrstu kredita.

Ova prognoza mogla bi imati pozitivan uticaj na investicione aktivnosti u srpskoj privredi, posebno u sektorima koji zavise od dugoročnog finansiranja za kapitalne projekte i nabavku opreme.

U zaključku, tržište investicionih kredita u Srbiji pokazuje dinamičnu prirodu, sa kompleksnim faktorima koji utiču na kamatne stope. Dok trenutni trendovi ukazuju na povećanje troškova zaduživanja, očekivanja NBS o budućem smanjenju stopa pružaju optimizam za privredni sektor. Kontinuirano praćenje ovih trendova biće ključno za razumevanje ekonomskih kretanja u zemlji.