U julu 2024. godine, Srbija je zabeležila blagi pad u izdavanju građevinskih dozvola, što ukazuje na suptilne promene u građevinskom sektoru. Ovaj trend ima značajne implikacije za stambenu izgradnju i ekonomski razvoj širom zemlje.
Pregled izdavanja građevinskih dozvola
Prema najnovijem izveštaju RZS, u julu 2024. godine izdato je ukupno 2.653 građevinske dozvole. Ova cifra predstavlja smanjenje od približno 2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što ukazuje na blago usporavanje građevinske aktivnosti. Međutim, važno je napomenuti da ovo smanjenje ne mora nužno ukazivati na dugoročni trend, već može biti rezultat privremenih tržišnih fluktuacija.
Od ukupnog broja izdatih dozvola, značajna većina od 83,5% odnosi se na zgrade, dok preostalih 16,5% obuhvata ostale građevinske objekte. Ova raspodela sugeriše da je fokus građevinske industrije i dalje primarno na izgradnji zgrada, bilo stambenih ili poslovnih.
Fokus na stambenoj izgradnji
Kada se detaljnije analiziraju dozvole za zgrade, uočava se da je stambena izgradnja dominantna. Naime, 81,7% dozvola za zgrade izdato je za stambene objekte, dok je preostalih 18,3% namenjeno nestambenim zgradama. Ova statistika jasno pokazuje da postoji kontinuirana potražnja za stambenim prostorom u Srbiji.
Interesantno je primetiti da je u julu 2024. prijavljena izgradnja 3.001 stana, sa prosečnom površinom od približno 75 kvadratnih metara. Ovo ukazuje na trend izgradnje stanova srednje veličine, koji verovatno odgovaraju potrebama prosečne srpske porodice.
Važno je istaći razliku u veličini stanova u zavisnosti od tipa zgrade. Stanovi u zgradama sa jednim stanom, koji čine 12,5% ukupnog broja, imaju znatno veću prosečnu površinu od oko 141 kvadratni metar. S druge strane, stanovi u zgradama sa tri ili više stanova, koji čine većinu od 85,5%, imaju značajno manju prosečnu površinu od približno 64 kvadratna metra.
Vrednost i distribucija građevinskih radova
Kada je reč o predviđenoj vrednosti radova novogradnje, ona čini značajnih 79,5% od ukupno predviđene vrednosti građevinskih radova u julu 2024. Ovo sugeriše da je većina investicija u građevinarstvu usmerena na nove projekte, pre nego na renovacije ili dogradnje postojećih objekata.
Regionalna distribucija građevinske aktivnosti pokazuje zanimljive obrasce. Mačvanska oblast prednjači sa očekivanih 25,4% od ukupne predviđene vrednosti novogradnje. Sledi je Beogradska oblast sa 17%, što nije iznenađujuće s obzirom na status glavnog grada i njegov ekonomski značaj. Severnobačka, Sremska i Nišavska oblast takođe beleže značajnu građevinsku aktivnost, sa učešćem između 5,2% i 6,8%.
Implikacije za građevinski sektor i ekonomiju
Ovi podaci pružaju vredan uvid u stanje građevinarstva u Srbiji. Iako postoji blagi pad u broju izdatih dozvola, kontinuirana aktivnost u stambenoj izgradnji sugeriše da postoji stabilna potražnja za stambenim prostorom. Ovo može biti pokazatelj ekonomske stabilnosti i poverenja potrošača.
Regionalna distribucija građevinske aktivnosti ukazuje na potencijal za ravnomerniji ekonomski razvoj širom zemlje. Značajna aktivnost u Mačvanskoj oblasti, na primer, može dovesti do povećanja zaposlenosti i ekonomskog rasta u tom regionu.
U zaključku, iako postoji blagi pad u izdavanju građevinskih dozvola, sveukupna slika građevinarstva u Srbiji ostaje pozitivna. Fokus na stambenu izgradnju i ravnomernija distribucija aktivnosti širom zemlje mogu doprineti stabilnom razvoju sektora u narednom periodu.