Pitanje bolovanja i obračuna zarada u Srbiji postaje sve aktuelnije, privlačeći pažnju kako domaćih, tako i stranih investitora. Ova tema izaziva brojne diskusije i polemike među različitim akterima u poslovnom svetu, ukazujući na potrebu za temeljnom analizom i potencijalnim reformama u ovoj oblasti.
Kompleksnost obračuna zarada u Srbiji
Bolovanje i obračun zarada predstavljaju ključne tačke u najnovijem izdanju Bele knjige Saveta stranih investitora (FIC). Ovaj dokument pruža sveobuhvatan pregled poslovne klime u Srbiji i nudi niz preporuka za unapređenje privrednog ambijenta. Jedna od glavnih zamerki koje FIC ističe jeste izuzetno složena struktura obračuna zarade u Srbiji.
Prema navodima FIC-a, internacionalne kompanije koje posluju u Srbiji suočavaju se sa jedinstvenim izazovom - nemogućnošću primene standardizovanog sistema obračuna zarada koji koriste u drugim zemljama. Umesto toga, prinuđene su da se prilagode kompleksnom lokalnom sistemu, što značajno otežava njihovo poslovanje i planiranje budžeta.
Problematika naknade zarade tokom bolovanja
Posebna pažnja u izveštaju FIC-a posvećena je pitanju naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, poznatijem kao bolovanje. Iako je novi Zakon o zdravstvenom osiguranju uveo određene promene, i dalje postoji problem u načinu obračuna ove naknade.
Trenutno se naknada za bolovanje računa na osnovu prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci. Ova metodologija često dovodi do paradoksalne situacije gde zaposleni tokom bolovanja prima veću naknadu nego što bi zaradio da je radio. Ovakva praksa ne samo da otežava finansijsko planiranje kompanija, već može delovati i demotivišuće na zaposlene koji rade redovno.
Perspektive sindikata i stručnjaka
Zoran Ristić, viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja u UGS "Nezavisnost", nudi drugačiji pogled na ovu problematiku. On ističe da ovakav način obračuna bolovanja nije nov i da funkcioniše već duži vremenski period. Međutim, Ristić priznaje da bi se moglo razgovarati o potencijalnim izmenama u načinu obračuna.
Jedan od predloga koje Ristić iznosi jeste mogućnost da se za obračun naknade za bolovanje uzima prosek zarade za poslednja tri meseca, umesto trenutnih godinu dana. Ovakva promena bi, prema njegovom mišljenju, mogla dovesti do pravednijeg obračuna, posebno kada se uzmu u obzir godišnji bonusi koji značajno utiču na prosečnu zaradu.
Problem "lažnih bolovanja" i radni uslovi u Srbiji
Premijer Srbije Miloš Vučević se takođe osvrnuo na ovu temu, ističući problem "lažnih bolovanja" kao jednu od glavnih primedbi investitora i privrede. Međutim, Ristić smatra da je ovaj problem preuveličan i da nije specifičan samo za Srbiju.
Pozivajući se na podatke Eurostata, Ristić ističe da je Srbija zemlja u kojoj se nedeljno najduže radi, sa prosečnim radnim vremenom od preko 42 sata. Ovaj podatak, prema njegovom mišljenju, ukazuje na visok nivo opterećenosti radnika, što bi moglo biti jedan od uzroka učestalih bolovanja.
Perspektiva poslodavaca i potreba za boljom evidencijom
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da strani investitori često postavljaju pitanja u vezi sa bolovanjima. Mnogi od njih su iznenađeni činjenicom da zaposleni u Srbiji, naizgled, češće koriste bolovanja nego u njihovim matičnim zemljama.
Atanacković ukazuje na još jednu anomaliju u sistemu obračuna bolovanja - činjenicu da naknada zarade za vreme bolovanja ne može biti manja od minimalne zarade. Ovo pravilo može motivisati radnike sa nižim primanjima da češće koriste bolovanja, jer im se to finansijski više isplati.
Kao potencijalno rešenje, Atanacković predlaže uvođenje bolje evidencije o razlozima bolovanja. Ovo bi uključivalo detaljnije praćenje uzroka odsustva, učestalosti bolovanja kod pojedinih zaposlenih i sličnih faktora.
Zaključak: Potreba za balansiranim pristupom
Pitanje bolovanja i obračuna zarada u Srbiji zahteva pažljiv i balansiran pristup. Dok strani investitori ističu potrebu za pojednostavljivanjem sistema i borbom protiv zloupotreba, sindikati ukazuju na potrebu zaštite prava radnika i analize uzroka čestih bolovanja. Pronalaženje rešenja koje će zadovoljiti sve strane predstavlja izazov, ali i neophodan korak ka unapređenju poslovne klime u Srbiji.