Privatizacija PKB-a od strane kompanije Al Dahra dovela je do značajnih promena u poslovanju ovog nekada vodećeg poljoprivrednog kombinata u Srbiji. Ove promene uključuju smanjenje stočarskog fonda, zatvaranje farmi i otpuštanje radnika, što je izazvalo zabrinutost u javnosti i sindikatima.
Smanjenje stočarskog fonda i zatvaranje farmi
Prema izjavama Milisava Đorđevića, sekretara Samostalnog sindikata poljoprivrede Srbije, kompanija Al Dahra je ugasila nekoliko značajnih farmi u sklopu PKB-a. Među zatvorenim objektima nalaze se farme krava u Glogonjskom ritu, Padinskoj Skeli i Dunavcu, farma svinja i junadi u Besnom foku, kao i farma ovaca u Surčinu. Ovo je rezultiralo dramatičnim smanjenjem broja grla stoke.
Đorđević ističe da je broj krava u PKB-u smanjen sa približno 8.000 na oko 3.500 grla od trenutka kada je Al Dahra preuzela vlasništvo. Još alarmantnije je to što je gašenjem farme ovaca u potpunosti prekinut uzgoj ovih životinja u kombinatu. Postoje i nezvanične informacije o mogućem zatvaranju fabrike za preradu deteline (lucerke), što bi dodatno ugrozilo stočarsku proizvodnju.
Uticaj na radnu snagu i poslovanje
Promene u poslovanju PKB-a nisu se odrazile samo na stočni fond, već i na zaposlene. Od trenutka kada je Al Dahra postala vlasnik, broj radnika je drastično smanjen sa oko 1.700 na približno 600. Ovo smanjenje radne snage od gotovo 65% predstavlja značajan udarac za lokalnu zajednicu i poljoprivredni sektor u celini.
Interesantno je primetiti da se na zvaničnom sajtu Al Dahre kompanija predstavlja kao "istaknuti lider u agrobiznisu", sa sedištem u Abu Dabiju. Međutim, u opisu njihovih aktivnosti, koje uključuju uzgoj, proizvodnju i trgovinu stočnom hranom, kao i osnovnim namirnicama poput pirinča, brašna, voća i povrća, farme stoke se ne pominju. Ovo može ukazivati na promenu strategije poslovanja u odnosu na prvobitne najave prilikom preuzimanja PKB-a.
Kupovina PKB-a i finansijski aspekti
Al Dahra je u oktobru 2018. godine kupila imovinu PKB korporacije za približno 121 milion evra, iako je knjigovodstvena vrednost bila gotovo dvostruko veća, oko 227 miliona evra. Za ovaj iznos, kompanija je dobila:
- 16.785 hektara poljoprivrednog zemljišta (prosečna cena oko 4.700 evra po hektaru)
- Fond od približno 17.000 grla stoke
- Mehanizaciju i zalihe rezervnih delova
- Dva posebna privredna društva: laboratoriju za mikrobiološka i hemijska ispitivanja i veterinarsku službu
Prema izveštaju o poslovanju Al Dahre za 2018. godinu, kompanija je samo na osnovu razlike između plaćene i fer vrednosti imovine PKB-a ostvarila dobit od oko 106,3 miliona evra. Ovo ukazuje na činjenicu da je Al Dahra kupovinom PKB-a ostvarila značajnu finansijsku korist već na samom početku preuzimanja.
Obaveze i planovi Al Dahre
Ugovorom o kupovini PKB-a, Al Dahra je dobila pravo da u prve tri godine bez saglasnosti nadležnog ministarstva godišnje prodaje deset odsto zemljišta, što je iznosilo oko 1.700 hektara. Prilikom preuzimanja kombinata, novi vlasnici su najavili ambiciozne planove za unapređenje poslovanja:
- Investicije od 30 miliona evra u naredne tri godine za unapređenje poslovanja PKB-a
- Dalji razvoj sistema za navodnjavanje
- Modernizacija kapaciteta za proizvodnju mleka
- Dodatnih 15 miliona evra za optimizaciju poslovanja i kapaciteta radi postizanja većih prinosa i podizanja kvaliteta mleka
Međutim, realnost se pokazala drugačijom od prvobitnih obećanja. Zatvaranje prve farme 2021. godine izazvalo je zabrinutost Samostalnog sindikata poljoprivrede Srbije, koji je nagovestio strah da će Al Dahra ugasiti stočarsku proizvodnju. Ova bojazan se temeljila na činjenici da se ugovorom o kupovini kompanija obavezala da zadrži stočarstvo samo tri godine, koje su istekle krajem te godine.
Zaključak i implikacije za budućnost PKB-a
Trenutna situacija u PKB-u pod upravom Al Dahre izaziva ozbiljnu zabrinutost za budućnost stočarstva i poljoprivrede u ovom nekada vodećem kombinatu. Smanjenje stočnog fonda, zatvaranje farmi i otpuštanje radnika ukazuju na značajno odstupanje od prvobitno najavljenih planova razvoja. Ove promene ne samo da utiču na poslovanje PKB-a, već imaju šire implikacije za poljoprivredni sektor Srbije i lokalnu ekonomiju.