Akcionarski fond Srbije predstavlja ključnu instituciju u procesu privatizacije, upravljajući značajnim kapitalom i akcijama brojnih domaćih preduzeća. Ovaj fond, osnovan zakonom o besplatnim akcijama, igra važnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje i distribuciji kapitala među građanima.
Osnivanje i struktura Akcionarskog fonda Srbije
Akcionarski fond Srbije je institucija formirana na temelju Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju tokom privatizacije. Fond je postao poznat široj javnosti nakon prve isplate od približno 1.700 dinara, koja je predstavljala raspodelu dobiti od prodaje kapitala privatizovanih kompanija.
Na kraju 2023. godine, Akcionarski fond je posedovao udele u čak 450 domaćih preduzeća. Ova impresivna cifra uključuje 295 javnih akcionarskih društava, 56 nejavnih, i 99 društava sa ograničenom odgovornošću. Posebno je upečatljiv podatak da je vrednost kapitala fonda krajem 2023. godine dostigla gotovo 31,7 milijardi dinara, što svedoči o njegovoj značajnoj ekonomskoj ulozi.
Vlasništvo i finansijski rezultati
Vlasnici Akcionarskog fonda su svi punoletni građani Srbije na dan 31. decembra 2007. godine. Procenjuje se da je reč o približno 4,8 miliona ljudi, što odgovara broju građana koji su ostvarili pravo na besplatne akcije. Svaki od ovih građana poseduje po sedam akcija fonda.
U 2023. godini, fond je zabeležio impresivan neto dobitak od skoro 1,4 milijarde dinara. Od toga, približno 1,3 milijarde dinara predstavlja dobit od finansiranja, prvenstveno od kratkoročno oročenih sredstava. Naime, fond je oročio čak 22,1 milijardu dinara slobodnih finansijskih sredstava, što je rezultiralo značajnim prihodima.
Međutim, važno je napomenuti da Akcionarski fond od 2010. godine nije isplaćivao dividendu ili naknadu na ime prihoda od privatizacije svojim akcionarima. Ova činjenica izaziva određene kontroverze i pitanja o načinu upravljanja fondom.
Upravljanje i raspolaganje kapitalom
Akcionarski fond upravlja i raspolaže kapitalom 450 firmi u vidu akcija i udela. Zakon o pravu na besplatne akcije predviđa mogućnost prodaje akcija fonda i van tržišta hartija od vrednosti, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem.
Ovu mogućnost u poslednje vreme aktivno koristi Ministarstvo privrede. Na primer, u martu je raspisalo poziv za prodaju udela u 14 kompanija, sa udelima koji variraju od 0,86% do čak 25,1%. Trenutno je u toku poziv za prikupljanje ponuda za prodaju kapitala akcionarskog društva Prehrana iz Sombora.
Portfelj i značajne investicije
U portfelju Akcionarskog fonda nalaze se akcije mnogih poznatih kompanija. Prema podacima dostupnim na portalu Ministarstva privrede početkom jula, fond je posedovao:
- 746 akcija Telekoma Srbija
- 32 akcije NIS-a
- 29,7% kapitala Saobraćajnog preduzeća Lasta
Fond je nedavno prodao 160 akcija Messera (nekadašnjeg Tehnogasa) tokom javne ponude za preuzimanje, ostvarivši prihod od približno četiri miliona dinara.
Portfelj fonda sadrži i druge atraktivne investicije, uključujući:
- 16,15% kapitala Phillip Morris Operations (nekadašnje Fabrike duvana Niš)
- 15% kapitala Impol Sevala
Međutim, fond poseduje i udele u 167 kompanija koje su u postupku stečaja ili likvidacije. Procenjuje se da kod 283 privredna društva postoji mogućnost prodaje kapitala, što otvara prostor za dalje finansijske operacije i potencijalne prihode.
Finansijski rezultati i upravljanje
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, Akcionarski fond je u 2022. godini ostvario neto dobit od gotovo 494 miliona dinara, dok je vrednost kapitala iznosila približno 29,5 milijardi dinara. Ovi podaci ukazuju na stabilno poslovanje i rast vrednosti fonda.
Zanimljivo je da ova institucija nema zaposlenih. Funkciju predsednika Saveta Akcionarskog fonda trenutno obavlja Jelena Matejić, koja je istovremeno direktorka AD Elektromreža Srbije.
Zaključak i budućnost Akcionarskog fonda Srbije
Akcionarski fond Srbije ostaje ključni igrač u procesu privatizacije i upravljanja državnom imovinom. Sa značajnim kapitalom i udulima u brojnim kompanijama, fond ima potencijal da nastavi da igra važnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Međutim, pitanja o isplati dividendi i upravljanju fondom ostaju otvorena, što će verovatno biti predmet budućih diskusija i potencijalnih reformi.