Izvor: Biznis.rs | Foto: Biznis.rs

Agencije za privremeno zapošljavanje: Novi trend na tržištu rada

U poslednjih nekoliko godina, agencije za privremeno zapošljavanje postale su značajan faktor na srpskom tržištu rada. Ovaj novi model zapošljavanja donosi fleksibilnost poslodavcima, ali i izazove za radnike i regulatorna tela.

Porast privremenog zapošljavanja u Srbiji

Reforma sezonskog zapošljavanja u poljoprivredi, pokrenuta pre šest godina, dovela je do značajnog porasta broja registrovanih radnika. Digitalna platforma "Sezonski radnici" omogućila je poslodavcima da brzo i jednostavno prijave radnike, što je rezultiralo sa skoro 100.000 elektronski registrovanih radnika u ovom sektoru. Približno 900 poslodavaca je koristilo ovu platformu, uplaćujući gotovo 2 milijarde dinara u budžet kroz poreze i doprinose.

Međutim, sezonski rad nije ograničen samo na poljoprivredu. Agencije za privremeno zapošljavanje postale su ključni igrači u sektorima poput trgovine, ugostiteljstva, građevine, proizvodnje, logistike i IT-a. Ove agencije deluju kao posrednici između poslodavaca koji imaju povremenu potrebu za dodatnom radnom snagom i radnika koji traže privremeni angažman.

Prednosti i izazovi agencijskog zapošljavanja

Procenjuje se da trenutno između 60.000 i 100.000 radnika radi preko agencija za privremeno zapošljavanje u Srbiji. Ovaj model rada, često nazvan "rad na lizing", postao je sve popularniji među velikim firmama, uključujući i javna preduzeća poput EPS-a i Pošte Srbije.

Poslodavci vide ovaj vid zapošljavanja kao način za smanjenje troškova rada i rizika. Jedan predstavnik agencije za zapošljavanje ističe: "Poslodavci mogu angažovati radnike prema stvarnim potrebama i lako prilagoditi broj zaposlenih obimu posla, bez dugoročne obaveze." S druge strane, za radnike ovo može biti prilika za fleksibilan rad, dodatni prihod ili sticanje novih veština.

Međutim, sindikati često kritikuju ovaj model zapošljavanja. Iako zakon nalaže jednakost u uslovima rada, neki poslodavci koriste agencije kako bi izbegli odgovornost prema zaposlenima. Ova praksa može dovesti do smanjene sigurnosti radnika i potencijalnog zaobilaženja radnih prava.

Zakonska regulativa i njen uticaj

Agencije za privremeno zapošljavanje u Srbiji posluju prema Zakonu o radu, ali je 2019. godine uveden i Zakon o agencijskom zapošljavanju koji dodatno reguliše ovaj sektor. Ovaj zakon ima za cilj da osigura jednakost radnika i spreči zloupotrebe, propisujući da privremeno zaposleni treba da imaju ista prava kao i stalno zaposleni, uključujući jednake plate i radne uslove.

Uprkos zakonskim odredbama, implementacija ovih pravila u praksi često predstavlja izazov. Neki poslodavci i dalje koriste agencijsko zapošljavanje kao način da izbegnu dugoročne obaveze prema radnicima, što dovodi do nesigurnosti zaposlenja i potencijalnog kršenja radnih prava.

Ekonomski uticaj agencija za privremeno zapošljavanje

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2023. godini u Srbiji je bilo aktivno 51 preduzeće u delatnosti agencija za privremeno zapošljavanje. Finansijski rezultati ovih agencija pokazuju značajan rast u poslednjih nekoliko godina:

  • 2021. godina: ukupni prihodi od približno 17,4 milijarde dinara
  • 2022. godina: porast na gotovo 20,8 milijardi dinara
  • 2023. godina: dalji rast na oko 21,7 milijardi dinara

Među najuspešnijim agencijama ističu se:

  1. Workforce outsourcing d.o.o iz Beograda, sa zaradom od približno 41,4 miliona dinara u 2023. godini
  2. Work and care, takođe iz Beograda, sa dobiti od oko 15,6 miliona dinara u 2023. godini
  3. Prohuman, sa dvadesetogodišnjim iskustvom na tržištu i dobiti od približno 12 miliona dinara u 2023. godini

Budućnost privremenog zapošljavanja u Srbiji

Trend rasta agencija za privremeno zapošljavanje u Srbiji ukazuje na to da će ovaj model rada verovatno nastaviti da igra značajnu ulogu na tržištu rada. Međutim, izazovi vezani za prava radnika i implementaciju zakonskih regulativa ostaju aktuelni.

U budućnosti, ključno će biti postizanje ravnoteže između fleksibilnosti koju ovaj model nudi poslodavcima i zaštite prava radnika. Kontinuirano praćenje i prilagođavanje zakonske regulative, kao i jačanje mehanizama za njenu primenu, biće neophodni za osiguranje fer uslova rada u sektoru privremenog zapošljavanja.

Zaključno, agencije za privremeno zapošljavanje predstavljaju značajan faktor na srpskom tržištu rada, donoseći kako prednosti tako i izazove. Njihova uloga će verovatno nastaviti da raste, zahtevajući pažljivo balansiranje između ekonomskih potreba i prava radnika.