Afrički kontinent se suočava sa ozbiljnom afričkom dužničkom krizom, koja predstavlja izazov ne samo za lokalne ekonomije već i za globalnu finansijsku stabilnost. Ovaj problem zahteva hitnu pažnju međunarodne zajednice i sveobuhvatna rešenja koja uključuju sve zainteresovane strane.
Koreni afričke dužničke krize
Mnoštvo faktora doprinelo je pogoršanju finansijske situacije u brojnim afričkim zemljama. Ekonomska nestabilnost izazvana je kombinacijom internih i eksternih činilaca, uključujući:
- Povećane troškove uvoza energenata i prehrambenih proizvoda
- Pad cena sirovina na globalnom tržištu
- Oružane sukobe i političke nestabilnosti
- Klimatske promene i njihov uticaj na poljoprivredu
- Neadekvatno upravljanje državnim resursima
Ovi elementi su doveli do značajnog porasta zaduženosti mnogih afričkih nacija, stvarajući začarani krug siromaštva i duga koji je teško prekinuti bez eksterne pomoći.
Studije slučaja: Zambija i Gana
Zambija, zemlja bogata prirodnim resursima na jugu Afrike, predstavlja ilustrativan primer dužničke krize. Tokom pandemije COVID-19, ova država je proglasila nelikvidnost, sa državnim dugom koji je 2020. godine dostigao približno 129% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Pad cena bakra, glavnog izvoznog proizvoda Zambije, dodatno je opteretio državni budžet.
Slično tome, Gana je krajem 2022. godine bila primorana da obustavi servisiranje svog duga zbog pretnje državnog bankrota. Prema podacima Svetske banke, nivo duga Gane je 2022. godine iznosio oko 82% BDP-a, što je u nominalnom iznosu bilo približno 45 milijardi američkih dolara. Nedavno je dogovoreno restrukturiranje duga u vrednosti od oko 13 milijardi dolara, što predstavlja značajan korak ka stabilizaciji ekonomije ove zapadnoafričke zemlje.
Uloga međunarodnih finansijskih institucija
Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka igraju ključnu ulogu u pružanju finansijske pomoći zemljama u ekonomskoj krizi. Međutim, njihova podrška često je uslovljena sprovođenjem strukturnih reformi koje mogu imati značajne socijalne posledice. Na primer, planirano povećanje poreza u Keniji izazvalo je višemesečne proteste od juna 2023. godine, ilustrujući tenzije između potrebe za fiskalnom disciplinom i socijalnom stabilnošću.
Ekart Bode, autor studije Instituta za svetsku privredu u Kilu (IfW Kiel), ističe: "Problem prezaduženosti u Africi hitno zahteva multilateralna rešenja koja će podržati i Kinezi kao najveći poverilac na kontinentu. Takođe, sami afrički dužnici moraju biti uključeni u međunarodne finansijske institucije i aktivnije učestvovati u pronalaženju rešenja."
Kina vs. Zapad: Različiti pristupi kreditiranju
Studija IfW-a otkriva značajne razlike u motivima zapadnih zemalja i Kine za davanje kredita afričkim nacijama. Zapadne zemlje češće odobravaju zajmove siromašnijim afričkim zemljama sa ograničenim prirodnim resursima i visokim nivoom zaduženosti. Nasuprot tome, kinesko kreditiranje Afrike vođeno je prvenstveno ekonomskim i političkim interesima, fokusirajući se na zemlje bogate resursima.
Ova divergencija u pristupima otežava postizanje konsenzusa o otpisu dugova, što je ključno za dugoročnu finansijsku stabilnost afričkog kontinenta. Kristalina Georgieva, direktorka MMF-a, više puta je pozivala Peking da se pridržava postojećih pravila međunarodne finansijske arhitekture, što ukazuje na rastući jaz između kineskog i zapadnog pristupa rešavanju dužničke krize.
Medijska percepcija i njen uticaj na kreditiranje
Nedavno objavljena studija nevladine organizacije Africa No Filter i konsultantske firme Africa Practice ukazuje na još jedan izazov sa kojim se suočavaju afričke zemlje: stereotipno i negativno medijsko izveštavanje. Ovakvo izveštavanje često rezultira time da afričke nacije moraju plaćati nesrazmerno visoke kamate prilikom uzimanja kredita.
Prema ovoj studiji, afrički kontinent godišnje gubi do 4,2 milijarde dolara zbog takozvane "premije za predrasude" na međunarodnim finansijskim tržištima. Ova nepravedna percepcija afričkih zemalja kao rizičnijih za investiranje dodatno otežava njihov ekonomski oporavak i razvoj.
Put ka rešenju afričke dužničke krize
Rešavanje afričke dužničke krize zahteva sveobuhvatan i koordinisan pristup koji uključuje:
- Reformu međunarodne politike otpisivanja dugova
- Veće učešće afričkih zemalja u donošenju odluka u međunarodnim finansijskim institucijama
- Poboljšanje medijske reprezentacije afričkih ekonomija
- Usklađivanje interesa zapadnih i kineskih poverilaca
- Fokus na održivi ekonomski razvoj i diversifikaciju afričkih ekonomija
Kristalina Georgieva, šefica MMF-a, nedavno je u intervjuu za Deutsche Welle naglasila važnost prepoznavanja pozitivnih aspekata afričkog kontinenta. Ona ističe da Afrika ima "ogroman potencijal i mladu populaciju sa izuzetnim talentima, na koje ostareli svet u Evropi i Aziji računa". Kao korak ka povećanju afričkog uticaja u globalnim finansijskim institucijama, planira se imenovanje dodatnog člana Upravnog odbora MMF-a iz podsaharske Afrike.
Uprkos trenutnim izazovima, postoji nada za pozitivne promene. Međutim, rešavanje afričke dužničke krize zahteva dugoročnu posvećenost, inovativne pristupe i istinsko partnerstvo između afričkih nacija i međunarodne zajednice. Samo kroz zajedničke napore i razumevanje kompleksnosti situacije možemo se nadati stvaranju održivog finansijskog okvira koji će podržati rast i razvoj afričkog kontinenta u godinama koje dolaze.