Nova regulativa o aflatoksinu u mleku predstavlja značajan izazov za srpske proizvođače. Ovaj članak analizira implikacije predloženih promena, trenutno stanje u industriji i potencijalna rešenja za usklađivanje sa evropskim standardima.
Novi propisi o aflatoksinu i njihov uticaj
Prema najnovijim izmenama Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, od 1. decembra očekuje se smanjenje dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku. Trenutna granica od 0,25 mikrograma po kilogramu trebalo bi da se spusti na maksimalnih 0,05 mikrograma, što je u skladu sa evropskim standardima. Međutim, ovo usklađivanje sa EU regulativom nailazi na brojne prepreke u implementaciji.
Čedomir Keco, predsednik Udruženja Agroprofit, ističe da je ovo usaglašavanje gotovo nemoguće u trenutnim uslovima. Glavni razlog leži u činjenici da je kukuruz, koji je osnova stočne hrane u proizvodnji mleka, već uskladišten sa povišenim nivoom aflatoksina, što direktno utiče na njegovo prisustvo u mleku.
Izazovi u proizvodnji kvalitetnog kukuruza
Aflatoksin je proizvod suše, objašnjava Keco, dodajući da je u Srbiji uobičajena praksa skladištenja žitarica bez prethodnog razvrstavanja po kvalitetu. Ova negativna tradicija rezultira mešanjem kvalitetnog i nekvalitetnog kukuruza u pripremi stočne hrane, čineći gotovo nemogućim proizvodnju hrane za muzne krave bez prisustva aflatoksina.
Trenutno stanje u industriji je takvo da mnogi proizvođači nisu u mogućnosti da ispoštuju nove, strože propise. Keco naglašava da ako je trenutno propisana količina aflatoksina u mleku zdravstveno tolerantna, ne bi je trebalo smanjivati u ovom trenutku, s obzirom na to da uslovi ove godine ne dozvoljavaju takvu mogućnost.
Potencijalna rešenja i budući koraci
Na pitanje kada bi srpski proizvođači mleka mogli biti spremni za usklađivanje sa EU regulativom, Keco daje jasan odgovor – sa novom žetvom. Ovo podrazumeva ili čekanje nove žetve ili uvoz kukuruza sa nultim nivoom aflatoksina, što bi neizbežno dovelo do poskupljenja proizvodnje.
Keco ističe da je prisustvo aflatoksina glavni problem koji utiče na cenu domaćeg kukuruza. Srbija godišnje troši oko 3,5 miliona tona kukuruza za stočnu hranu. Kada bi sav ovaj kukuruz bio bez aflatoksina, to bi otvorilo nove mogućnosti za izvoz po povoljnijim cenama i omogućilo bezbednu proizvodnju mleka, što bi značajno unapredilo položaj stočara na tržištu.
Kratkoročna i dugoročna strategija
Kao realno rešenje, Keco predlaže detaljnu analizu stanja u silosima i proizvodnji stočne hrane. Dodatno, ističe važnost pravovremenih tretmana na biljkama, koji bi se trebali obavljati znatno pre žetve. Ovo bi pomoglo u prevenciji razvoja aflatoksina od samog početka proizvodnog ciklusa.
Postoje mogućnosti za poboljšanje trenutne situacije korištenjem raznih aditiva u proizvodnji hrane. Međutim, mnogi proizvođači ne primenjuju ove metode, često zbog tehnoloških ograničenja ili dodatnih troškova koje to podrazumeva.
Uloga savetodavnih službi i edukacije
Keco naglašava važnu ulogu savetodavnih službi u edukaciji i podršci malim proizvođačima. Veliki proizvođači koji dostižu proizvodnju od 10.000-11.000 litara mleka po kravi u laktaciji često su uspešniji od svojih zapadnih kolega. Međutim, većinu proizvođača čine mali farmeri koji sami pripremaju hranu i često zanemaruju aspekt kvaliteta.
Edukacija i podrška ovim malim proizvođačima ključna je za podizanje opšteg kvaliteta proizvodnje mleka u Srbiji i postizanje usklađenosti sa EU standardima. Savetodavne službe bi trebale igrati ključnu ulogu u ovom procesu, pružajući stručnu pomoć i smernice za unapređenje proizvodnih praksi.
U zaključku, usklađivanje sa EU regulativom o aflatoksinu u mleku predstavlja značajan izazov za srpske proizvođače. Rešenje zahteva sveobuhvatan pristup, uključujući unapređenje proizvodnje kukuruza, edukaciju proizvođača i podršku savetodavnih službi. Samo koordiniranim naporima svih uključenih strana moguće je postići željeni cilj - kvalitetno i bezbedno mleko koje zadovoljava evropske standarde.